Ukupna instalisana snaga elektrana u Hrvatskoj 1. januara 2024. godine iznosila je 5.128 MW od čega je udeo obnovljivih izvora dostigao 3.970 MW ili 77,6 odsto a neobnovljivih izvora 1.128 MW ili 22,4 odsto.
Na prenosnu mrežu je priključeno 4.285 MW (83,6 odsto), a na distributivnu mrežu 843 MW (16,4 odsto). U raspoložive proizvodne kapacitete treba dodati udeo u NE Krško (50 odsto) od 348 MW.
U februaru 2024. klimatske i vremenske karakteristike u Hrvatskoj bile su sličnije prolećnom nego zimskom mesecu sa znatno višim temperaturama i smanjenom vetrovitošću.
Mesec je obeležila vrlo velika proizvodnja hidroelektrana iz dotoka vode uz punjenje akumulacija, dok je TE Plomin bila van pogona ceo mesec, a RHE Velebit je imala značajan rad u crpno-turbinskom režimu (potrošnja u crpnom pogonu iznosila je 13 GWh).
Zbog uravnoteženja satnog bilansa bilo je potrebno vršiti povremenu razmenu na interkonekcijama pa je uvoz električne energije iznosio 104 GWh, a izvoz 75 GWh, gde je razlika u bilansu na strani uvoza od 29 GWh.
OIE su proizveli više električne energije od termoelektrana na fosilna goriva (11 GWh više) i od hrvatskog dela NE Krško (59 GWh više) čime su zauzeli drugo mesto u energetskom miksu.
Hidroelektrane su imale dominantnu ulogu u proizvodnji električne energije (612 GWh, 41,2 odsto) uz punjenje akumulacija od 71 GWh.
Ostali OIE su ponovno zauzeli drugo mesto (302 GWh, 20,3 odsto) ispred neobnovljivih (301 GWh, 20,2 odsto), ispred NE Krško (50 odsto) (243 GWh, 16,3 odsto) i planiranog uvoza (29 GWh, 2 odsto).
