Termo proizvodnja se vraća u tržišnu relevantnost u drugačijem obliku. Više nije reč samo o baznom (baseload) konceptu, već sve više o priči o fleksibilnoj margini sistema. 25. nedelja je jasno pokazala tu promenu, sa porastom termo proizvodnje u SEE regionu od 19,4% na 5,31 TWh, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana skočila za 32,3%.
Ovo se dogodilo uprkos padu cena gasa. To znači da sistem nije reagovao isključivo na troškove goriva, već na potrebu za kontrolabilnom i brzo dostupnom proizvodnjom. Termoelektrane su popunjavale prazninu nastalu većom potrošnjom, slabijom hidro proizvodnjom i slabijim vetrom. U tržištu sa rastućim udelom solarne energije, ta praznina se sve više koncentrše u rampskim i večernjim satima.
Indikator fleksibilne margine termo proizvodnje pratio bi raspoložive kapacitete gasa, uglja i lignita u odnosu na rezidualno opterećenje sistema. Cilj nije da se naglasi zavisnost od termo proizvodnje, već da se meri koliko fleksibilnog kapaciteta sistem još uvek mora da ima dok skladištenje energije, upravljanje potrošnjom i unapređenje mreže ne dostignu dovoljan nivo razvoja.
Italija bi bila osnovno referentno tržište. Tamo je termo proizvodnja skočila za 66,7%, dok je gasna proizvodnja porasla za više od 61%. Mađarska i Hrvatska su takođe povećale proizvodnju iz gasnih elektrana, dok je Grčka koristila gas kako bi nadomestila potpuni izostanak proizvodnje iz lignita.
Srbija zahteva poseban pristup jer su ugalj i hidroenergija i dalje ključni elementi balansiranja sistema. Kada se smanji proizvodnja uglja u Srbiji, tržište se i dalje može stabilizovati kroz oporavak hidro proizvodnje ili uvoz, ali cenovni rizik naglo raste kada su susedna tržišta zategnuta.
Ovakav indikator bi pomogao industrijskim kupcima da razumeju rizik nestašice, trgovcima da predvide cenovne skokove, a donosiocima odluka da procene da li energetska tranzicija obezbeđuje dovoljno čvrstih (firm) kapaciteta za podršku rastu obnovljivih izvora.
Termo fleksibilnost postaje proizvod satne nestašice. Njena vrednost je najveća kada sistemu nedostaje sposobnost brzog balansiranja, a ne kada je godišnja potrošnja stabilna.
