Više od jedne decenije, integracija elektroenergetskih tržišta Jugoistočne Evrope u okvir Evropske unije bila je vođena jasnom putanjom: postepenim ujednačavanjem cena, jačanjem prekogranične trgovine i usklađivanjem regulatornih okvira. Zapadni Balkan, kroz Energetsku zajednicu, pozicioniran je kao sledeći sloj unutrašnjeg energetskog tržišta EU — fizički povezan interkonekcijama i sve više usklađen kroz tržišna pravila i mehanizme spajanja tržišta. Uvođenje Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granici (CBAM) 2026. godine nije zaustavilo ovaj proces, ali je unelo strukturno trenje koje otvara ključno pitanje: da li region prolazi kroz privremenu fazu prilagođavanja ili kroz dublje usporavanje integracije?
Prvi kvartal 2026. pruža rane dokaze oba procesa. Sa jedne strane, fizička povezanost ostaje očuvana. Prenosni kapaciteti između Zapadnog Balkana i susednih članica EU i dalje su dostupni i visoko iskorišćeni, često preko 95%. Infrastruktura koja podržava integraciju nije se promenila — električna energija i dalje prelazi granice, a mreža ostaje međusobno povezana. Sa druge strane, ekonomski i regulatorni okvir koji upravlja tim tokovima značajno se promenio i počinje da podriva tradicionalne pokretače integracije.
Jedan od najjasnijih pokazatelja integracije — konvergencija cena — značajno je oslabila. Ranije su cene na dnevnom tržištu u regionu bile snažno povezane, sa korelacijom često iznad 0,80–0,90, što je odražavalo efikasnu arbitražu. U prvom kvartalu 2026. ta veza je narušena. Cene u Zapadnom Balkanu odstupale su od EU referentnih nivoa za više od 30 €/MWh, dok su 2025. razlike bile između 5 i 15 €/MWh. Iako se deo razlike može objasniti hidrološkim uslovima, upornost velikih cenovnih razlika uprkos dostupnim kapacitetima ukazuje na dublju strukturnu promenu.
Uloga CBAM-a u ovom razilaženju je ključna. Uvođenjem troškova ugljenika na uvoz električne energije u EU, CBAM stvara prepreku konvergenciji cena. Čak i kada je proizvodnja u Zapadnom Balkanu jeftinija, dodatni troškovi ugljenika — između 70 i 86 €/MWh za sisteme zasnovane na uglju — uklanjaju ekonomski podsticaj za izvoz. Time se narušava mehanizam arbitraže koji inače vodi izjednačavanju cena.
Uticaj na prekograničnu trgovinu takođe je značajan. Komercijalne razmene između Zapadnog Balkana i EU smanjene su za oko 25% u prvom kvartalu 2026. u odnosu na isti period 2025. godine. Posebno je izražen pad uvoznih tokova iz EU ka regionu (−40,7%). Ovo smanjenje rezultat je kombinacije faktora — slabije arbitraže, regulatorne neizvesnosti i promena u proizvodnji. Ukupni efekat je smanjen obim trgovine, što ukazuje na usporavanje jednog od ključnih kanala integracije.
Istovremeno, menja se i struktura trgovine. Unutaregionalna razmena na Zapadnom Balkanu raste, dok pojedini pravci bez CBAM troškova — naročito oni koji uključuju niskougljenične sisteme poput Albanije — dobijaju na značaju. To ukazuje da integracija ne nestaje, već se preoblikuje u segmentiraniji sistem.
Ova segmentacija ima posledice za ciljeve Energetske zajednice. Proces usklađivanja regiona sa politikama EU u oblasti energije i klime bio je ključni korak ka integraciji. CBAM, iako u skladu sa klimatskim ciljevima EU, uvodi razlike koje otežavaju ovaj proces. Sistemi sa niskim emisijama približavaju se EU tržištu, dok sistemi zasnovani na uglju nailaze na sve veće prepreke.
Ova asimetrija posebno je vidljiva u tretmanu različitih proizvodnih sistema. Tržišta sa dominantnom hidroenergijom, poput Albanije, imaju nultu emisiju i mogu izvoziti bez dodatnih troškova. Nasuprot tome, sistemi sa visokim udelom uglja suočavaju se sa značajnim CBAM troškovima, što stvara slojevitu strukturu integracije.
Sa regulatornog stanovišta, ovo otvara pitanje koherentnosti politike integracije. Unutrašnje tržište EU zasniva se na principima nediskriminacije i efikasnosti, dok CBAM uvodi diferencijaciju prema emisijama. Iako opravdana klimatski, ova razlika može biti u suprotnosti sa ciljevima integracije.
Regulatorna neizvesnost dodatno komplikuje situaciju. Ključna pitanja — tretman tranzitnih tokova, metodologija obračuna emisija i buduće kretanje cena ugljenika — još nisu u potpunosti definisana. Zbog toga su učesnici na tržištu oprezniji, posebno na terminskim tržištima. Pad cena dugoročnih kapaciteta od 24–67% na ključnim pravcima odražava ovu neizvesnost.
Oprezno ponašanje dodatno usporava integraciju. Terminska tržišta su ključna za planiranje i investicije. Njihovo slabljenje smanjuje mogućnost upravljanja rizicima i dugoročnog planiranja, čime se slabe veze između tržišta.
Interakcija između CBAM-a i EU ETS-a dodatno povećava složenost. Promene cena ugljenika direktno utiču na troškove trgovine električnom energijom. U prvom kvartalu 2026. pad cena emisija uneo je dodatnu volatilnost i neizvesnost.
Uprkos ovim izazovima, integracija nije potpuno zaustavljena. Fizički i institucionalni temelji i dalje postoje — interkonekcije funkcionišu, a procesi spajanja tržišta se nastavljaju. Usporavanje može biti samo privremena faza prilagođavanja.
Jedan od mogućih pravaca očuvanja integracije jeste usklađivanje sistema cena ugljenika u regionu. Uvođenje kompatibilnih mehanizama moglo bi smanjiti razlike i omogućiti efikasniju trgovinu. Međutim, to zahteva značajnu političku i ekonomsku koordinaciju.
Druga opcija je unapređenje primene CBAM-a — preciznije određivanje emisija i jasnija pravila za tranzitne tokove mogu smanjiti tržišne poremećaje.
Razvoj proizvodnih kapaciteta, posebno obnovljivih izvora, takođe će imati ključnu ulogu. Kako se povećava udeo niskougljenične energije, konkurentnost regiona može rasti, što bi podržalo integraciju.
Prvi kvartal 2026. predstavlja prekretnicu. CBAM uvodi strukturno trenje koje usporava konvergenciju, ali istovremeno otvara prostor za transformaciju. Da li će prevladati integracija ili fragmentacija zavisiće od reakcije tržišta i regulatora.
Jasno je da se integracija više ne može posmatrati samo kroz fizičku povezanost i tržišna pravila, već i kroz usklađenost karbonske ekonomije i regulatornog okvira. U tom smislu, CBAM je istovremeno ograničenje i pokretač promena — usporava integraciju u nekim segmentima, ali je podstiče u drugim. Upravo će odnos tih sila oblikovati budućnost elektroenergetskih tržišta Jugoistočne Evrope i njihov odnos sa Evropskom unijom.
Pripremljeno od strane virtu.energy
