Podmorski elektroenergetski interkonektor između Crne Gore i Italije postao je jedan od najjasnijih primera načina na koji CBAM menja odnos između veleprodajnih cenovnih razlika, raspoloživosti prenosnog kapaciteta i ekonomike izvoza električne energije iz obnovljivih izvora.
Prosečna cena električne energije u Italiji iznosila je 120,9 €/MWh tokom drugog kvartala 2026. godine, u poređenju sa 93,6 €/MWh u Crnoj Gori. Ostvarena cenovna razlika od približno 27,2 €/MWh bila je najveća među glavnim granicama između Zapadnog Balkana i EU, iako je značajno smanjena u odnosu na oko 44 €/MWh u prvom kvartalu.
Nacionalni podrazumevani emisioni faktor Crne Gore u okviru CBAM-a iznosi 0,979 tCO₂/MWh, što pri prosečnoj ceni sertifikata iz drugog kvartala podrazumeva procenjeni trošak emisija ugljenika od oko 73,70 €/MWh. Posmatrano na osnovu kvartalnih proseka, potencijalni trošak CBAM-a bio je stoga gotovo tri puta veći od vidljive italijanske veleprodajne cenovne premije.
Ipak, planirani izvoz električne energije iz Crne Gore u Italiju povećan je za oko 19% međugodišnje, dostigavši približno 708 GWh. Prenosni kapacitet u izvoznom smeru bio je ponuđen tokom oko 84% časova u kvartalu i gotovo u potpunosti dodeljen kada je bio raspoloživ. Prosečna dnevna aukcijska cena interkonektora povećana je na približno 8,59 €/MWh, što ukazuje na kontinuiranu potražnju za pristupom ovom koridoru.
Nastavak izvoza pokazuje da kvartalni proseci cenovnih razlika i troškovi prema podrazumevanim emisionim faktorima ne mogu u potpunosti da objasne ponašanje trgovaca. Električna energija može se izvoziti tokom pojedinih sati sa visokim cenama, kada je italijanska cenovna premija znatno veća od kvartalnog proseka. Pojedini učesnici na tržištu mogu imati i ugovorne pozicije zaključene pre isporuke, dok drugi mogu računati na moguće regulatorne promene koje bi poboljšale pristup stvarnim emisionim vrednostima ili smanjile uticaj podrazumevanih faktora.
Interkonektor takođe ima sistemsku vrednost koja prevazilazi arbitražu na tržištu dan-unapred. Veza Italija–Crna Gora povezuje elektroenergetski sistem Zapadnog Balkana sa jednim od evropskih tržišta sa višim cenama električne energije, stvarajući dodatne komercijalne mogućnosti za hidroelektrane, vetroelektrane i buduće solarne elektrane. Njegova vrednost posebno raste tokom perioda nestašice električne energije u Italiji, ispada proizvodnih kapaciteta i visoke potražnje za hlađenjem.
Za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, međutim, nacionalni podrazumevani emisioni faktor i dalje predstavlja značajnu distorziju. Elektroenergetski sistem Crne Gore predstavljen je faktorom na koji snažno utiče termoelektrana na lignit Pljevlja, uprkos značajnim hidroenergetskim resursima zemlje i rastućoj proizvodnji iz vetra. Projekat vetroelektrane u Crnoj Gori koji izvozi električnu energiju u Italiju zbog toga bi mogao da bude opterećen troškom ugljenika koji ima malo veze sa stvarnim emisionim profilom same elektrane.
Ovo pitanje ima direktne posledice po strukturu PPA ugovora i finansiranje projekata. Kreditori koji procenjuju projekte vetroelektrana ili solarnih elektrana ne mogu jednostavno pretpostaviti da će italijanska veleprodajna cenovna premija biti u potpunosti dostupna. Projekti mogu zahtevati proverljiv fizički PPA ugovor, satno merenje, sledljiv prekogranični tok električne energije i pristup akreditovanom verifikatoru kako bi dokazali pravo na povoljniji tretman emisija. Bez ovih elemenata, prihodi od izvoza mogli bi praktično biti ograničeni na crnogorsko domaće tržište.
Interkonektor ostaje strateški veoma važna imovina, ali je CBAM promenio uslove potrebne za komercijalno iskorišćavanje njegovog kapaciteta. Sam fizički pristup italijanskom tržištu više nije dovoljan. Komercijalna vrednost veze sve više zavisi od mogućnosti da se dokažu poreklo i emisioni profil svakog izvezenog megavat-sata, kao i da se održi potpuna dokumentaciona i verifikaciona evidencija koja može da izdrži kontrolu i uvoznika i akreditovanih verifikatora.
