Međusobni elektroenergetski interkonektori postaju jedna od najvrednijih infrastrukturnih komponenti na tržištu električne energije u jugoistočnoj Evropi. Tokom 23. nedelje postalo je jasno zbog čega. Regionalni neto uvoz električne energije povećan je za 9,1% u odnosu na prethodnu nedelju i dostigao je 1,22 TWh, jer su veća potražnja i slabija proizvodnja iz obnovljivih izvora primorali tržišta da se u većoj meri oslanjaju na prekogranično balansiranje.
Ovaj trend bio je prisutan širom regiona. Mađarska je povećala neto uvoz za 64,7%, na 179,75 GWh, Rumunija je povećala uvoz za 34,0%, dok je Hrvatska zabeležila rast od 18,5%. Italija je ostala najveći neto uvoznik električne energije sa 950,91 GWh, iako je njen uvoz bio manji za 14,1% u odnosu na prethodnu nedelju. Grčka i Turska ostale su neto izvoznici električne energije, ali su obe smanjile obim izvoza.
Ovi tokovi su značajni jer su cene električne energije u regionu JIE ostale fragmentisane. Italija je imala prosečnu cenu od 128,09 €/MWh, dok je prosečna cena u Grčkoj iznosila 89,25 €/MWh, u Srbiji 99,63 €/MWh, u Bugarskoj 100,83 €/MWh, u Rumuniji 102,23 €/MWh, u Mađarskoj 103,15 €/MWh, a u Hrvatskoj 99,29 €/MWh. Velike cenovne razlike stvaraju teorijsku mogućnost za arbitražu, ali stvarna vrednost zavisi od raspoloživosti interkonektora, zagušenja mreže i pravila za raspoređivanje prekograničnih kapaciteta.
Zbog toga prenosni kapacitet postaje svojevrsna finansijska imovina. Mogućnost prenosa električne energije između različitih cenovnih zona može imati jednaku ili čak veću vrednost od same proizvodnje. Trgovci električnom energijom koji obezbede kapacitete na opterećenim granicama mogu ostvariti značajne profite iskorišćavanjem cenovnih razlika. Proizvođači sa pristupom izvoznim pravcima mogu ostvariti više prodajne cene, dok industrijski kupci mogu smanjiti troškove nabavke ukoliko uspešno organizuju prekogranično snabdevanje.
Položaj Italije predstavlja najjasniji primer. Ona je ostala tržište sa najvišim cenama električne energije u regionu i najveći neto uvoznik. Električna energija proizvedena po nižim troškovima na Balkanu ima dodatnu vrednost ukoliko može biti plasirana ka italijanskim ili centralnoevropskim centrima potrošnje. Međutim, trajne cenovne razlike pokazuju da postojeći interkonekcioni kapaciteti još uvek nisu dovoljni da u potpunosti izjednače regionalna tržišta.
Povećanje uvoza u Mađarskoj takođe ima veliki strateški značaj. Kao centralno čvorište jugoistočne Evrope povezano sa Austrijom, Slovačkom, Hrvatskom, Srbijom i Rumunijom, Mađarska prenosi cenovne signale preko više državnih granica. Njena prosečna cena od 103,15 €/MWh tokom 23. nedelje svrstala ju je u grupu tržišta sa višim regionalnim cenama, što je podstaklo dodatnu tražnju za uvozom i povećalo interesovanje za prekograničnu trgovinu.
Interkonektori postaju još značajniji kako raste udeo obnovljivih izvora energije. Promenljivost proizvodnje iz vetra i sunca može veoma brzo promeniti neto poziciju jedne države. Tržište koje tokom podneva ima višak solarne energije može već u večernjim časovima imati potrebu za uvozom. Sistem koji se oslanja na vetroelektrane može prelaziti iz izvoznog u uvozni režim rada u zavisnosti od vremenskih uslova. Zbog toga prekogranični kapaciteti predstavljaju alat za fleksibilnost sistema, a ne samo instrument trgovine.
Za operatere prenosnih sistema (TSO) i regulatorna tela, iskustvo iz 23. nedelje dodatno potvrđuje potrebu za jačanjem elektroenergetske mreže, unapređenjem tržišnog povezivanja, povećanjem likvidnosti unutardnevnog tržišta i transparentnijom raspodelom kapaciteta. Za investitore, to predstavlja jasan signal da se proizvodni projekti moraju procenjivati zajedno sa mogućnostima priključenja na mrežu i pristupom izvoznim pravcima. Projekat smešten u mrežno ograničenom području može imati manju vrednost od sličnog postrojenja koje raspolaže pristupom likvidnim prekograničnim tržištima.
Jugoistočna Evropa još uvek nije jedinstvena cenovna zona električne energije, ali sve više funkcioniše kao međusobno povezani regionalni sistem za balansiranje. Upravo na interkonektorima ova dinamika postaje najvidljivija. Kako uvoz raste, a cenovne razlike između tržišta opstaju, prenosni kapaciteti će dobijati sve veći strateški i finansijski značaj.
Pripremljeno od strane energy.clarion.engineer
