Francuski infrastrukturni investitor Meridiam postigao je dogovor da postane najveći akcionar u projektu Great Sea Interconnector, čime se dodatno jača finansijska struktura planiranog podmorskog elektroenergetskog kabla koji će povezati Grčku i Kipar.
Za projekat se procenjuje da će biti potrebno oko 1,9 milijardi evra investicija. Evropska unija je već odobrila 657 miliona evra, dok preostaje da se više od 1,2 milijarde evra obezbedi kroz kapital akcionara, projektno finansiranje putem kredita i regulisane prihode od prenosa električne energije.
Prema postojećem modelu raspodele troškova, očekuje se da će Kipar snositi 63% troškova projekta, dok će Grčka učestvovati sa preostalih 37%. Ovakva raspodela odražava veći strateški značaj projekta za Kipar, koji je i dalje poslednji elektroenergetski sistem u Evropskoj uniji bez međusobne povezanosti sa drugim državama i koji u velikoj meri zavisi od uvoza fosilnih goriva.
Ulazak Meridiama donosi projektu iskusnog privatnog infrastrukturnog investitora sa dugoročnim investicionim horizontom, ali ne uklanja glavne razvojne rizike. Među njima su složenost izgradnje, uslovi na morskom dnu, regulatorni okvir za povraćaj troškova, geopolitičke tenzije u istočnom Mediteranu i mogućnost da troškovi korišćenja mreže budu preveliko opterećenje za potrošače na Kipru.
Grčki operator prenosnog sistema ADMIE, kompanija koja razvija projekat i proizvođač kablova Nexans pripremaju poseban sporazum za izvođenje istraživanja morskog dna. Ova istraživanja predstavljaju tehnički neophodan korak pre početka izgradnje, ali su istovremeno i politički osetljiva zbog činjenice da deo planirane trase prolazi kroz pomorske zone u kojima postoje različita tumačenja između Grčke i Turske u vezi sa pomorskim pravima.
Učešće Meridiama dodatno učvršćuje francusku industrijsku i finansijsku podršku projektu. Kompanija Nexans već je izabrana za isporuku sistema podmorskih kablova, čime Francuska postaje jedan od ključnih učesnika kako u vlasničkoj strukturi tako i u realizaciji projekta.
Za Kipar, ovaj kablovski sistem mogao bi da smanji zavisnost od proizvodnje električne energije iz nafte, omogući pristup širem evropskom tržištu električne energije i poboljša sposobnost sistema da prihvati veće količine solarne energije. Takođe bi mogao da obezbedi izvozni pravac tokom perioda viška proizvodnje iz obnovljivih izvora, iako će ekonomska opravdanost zavisiti od razlike u cenama električne energije po satima, gubitaka na kablu i dostupnosti fleksibilne proizvodnje ili skladištenja energije.
Investiciona opravdanost projekta mora da uzme u obzir njegov neuobičajeno visok nivo tehničkog i političkog rizika. Podmorski kablovi ove veličine suočavaju se sa mogućim povećanjem troškova, kašnjenjima u rokovima i ograničenom dostupnošću specijalizovanih brodova za instalaciju. Kašnjenje od 12 do 18 meseci moglo bi da poveća troškove finansiranja tokom izgradnje, odloži početak regulisanih prihoda i dodatno izvrši pritisak na prinose investitora.
Ipak, interkonektor između Grčke i Kipra ima strateški značaj koji prevazilazi njegovu neposrednu komercijalnu isplativost. Projekat bi okončao elektroenergetsku izolaciju Kipra, ojačao energetsku povezanost istočnog Mediterana i stvorio infrastrukturu koja može da podrži prelazak ka većem udelu obnovljivih izvora energije. Ulazak Meridiama predstavlja važan finansijski oslonac, ali će ključna faza biti pretvaranje te podrške u završena istraživanja morskog dna, zatvorenu finansijsku konstrukciju i nesmetanu izgradnju na moru.
