Investicije EPS-a u OIE i zaštitu životne sredine

, Srbija Energetika

Do 2032. godine EPS planira direktne investicije u ekološke projekte od oko 700 miliona evra. Sve termoelektrane na ugalj EPS-a 2027. godine biće u potpunoj usaglašenosti sa evropskim direktivama i standardima

Srbija je sa postojećim elektroenergetskim kapacitetima energetski nezavisna zemlja i proizvodi dovoljno električne energije za potrebe stanovništva i privrede iz domaćih resursa. Planskim ulaganjem u održavanje, revitalizacije i modernizacije, „Elektroprivreda Srbije“ očuvala je i unapredila svoje kapacitete.

– Predanim ulaganjem u ekološke projekte EPS potvrđuje opredeljenje da elektrane ispune sve kriterijume zaštite životne sredine. Cilj je da i u narednim decenijama Srbija ima stabilnu i pouzdanu proizvodnju električne energije, obezbeđenu energetsku nezavisnost i potpuno ispunjene ekološke EU norme – ističu u „Elektroprivredi Srbije“. – Bez obezbeđene energetske nezavisnosti, nema ni privrednog razvoja, niti sigurne budućnosti za naredne generacije.

Unapređenje životne sredine i povećanje kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije glavne su smernice poslovanja „Elektroprivrede Srbije“. Do kraja 2020. godine u projekte zaštite životne sredine uloženo je 540 miliona evra, a do 2032. godine EPS planira direktne investicije u ekološke projekte od oko 700 miliona evra. Sve termoelektrane na ugalj EPS-a 2027. godine biće u potpunoj usaglašenosti sa evropskim direktivama i standardima.

– Cilj najznačajnijih projekata je smanjenje emisija praškastih materija, SO2 i NOx u vazduh. Već je realizovano više projekata kojima je umanjen uticaj rada termoelektrana na životnu sredinu, kao što je recimo rekonstrukcija elektrofiltera, izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, uvođenje primarnih mera za smanjenje azotnih oksida, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, rekonstrukcije sistema za otpepeljivanje i drugo – kažu u EPS-u. – Samo zahvaljujući rekonstrukciji elektrofiltera u šta je uloženo više od 100 miliona evra u periodu od 2003. do 2016. godine, postignut je više nego značajan efekat i emisija praškastih materija smanjena je za više od 90 odsto. Ulaganja EPS-a u zaštitu životne sredine doneće do 2025. smanjenje emisija sumpor-dioksida 90 odsto, azotnih oksida 45 odsto i praškastih materija 95 odsto.

Energetska tranzicija je izazov, a trenutna međunarodna energetska kriza nameće zaključak da je proces energetske tranzicije neophodno voditi mudro i uz uvažavanje nacionalnih okolnosti i interesa. Srbija i EPS racionalno i promišljeno pristupaju Zelenoj agendi i prioriteti su energetska bezbednost i zaštita životne sredine i na osnovu toga promišljeno se sprovode projekti zaštite životne sredine i povećanja udela obnovljivih izvora. Jedan od ciljeva je da gradnjom kapaciteta „zelene“ energije EPS poveća proizvodnju iz OIE, a istovremeno modernizuje baznu proizvodnju iz termoelektrana.

Odsumporavanje prioritet

Sistemi za odsumporavanje dimnih gasova su najskuplji i tehnički najsloženiji projekti. EPS je završio izgradnju postrojenja u TE „Kostolac B” vrednog 96 miliona evra i garancijska merenja su pokazala da su emisije SO2 znatno ispod važećeg evropskog standarda od 200 miligrama po kubnom metru. Najvredniji projekat od 217 miliona evra, čija je realizacija u toku, obezbediće sistem za odsumporavanje dimnih gasova za TENT A. Rezultat će biti oko 10 puta manje emisije sumpor-dioksida, odnosno niže od 200 mg/m3 čime se nadmašuju zahtevi domaćih i evropskih ekoloških standarda. Krajem prošle godine postavljen je i kamen temeljac za postrojenje za odsumporavanje u termoelektrani „Nikola Tesla B”, vrednog 210 miliona evra. To postrojenje smanjiće emisije sumpor-dioksida za oko 20 puta. Sistem odsumporavanja dobiće i preostala dva bloka u TENT A, kao i blokovi TE „Kostolac A” i novi blok „Kostolac B3″.

Izvor: nedeljnik.rs