Prvi kvartal 2026. godine dao je rani, ali izuzetno značajan signal investitorima koji posluju na tržištima električne energije Jugoistočne Evrope. Ulaskom Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granici (CBAM) u svoju odlučujuću fazu, region više nije vođen jedinstvenom investicionom logikom. Umesto toga, javlja se razilaženje između sistema koji mogu da se usklade sa karbonski prilagođenom ekonomikom Evropske unije i onih koji ostaju strukturno izloženi karbonskim penalima. Rezultat je složen investicioni pejzaž u kome se podsticaji za dekarbonizaciju prepliću sa rizicima fragmentacije, a odluke o alokaciji kapitala sve više zavise od regulatornog okvira jednako kao i od osnovnih resursnih faktora.
U središtu ove transformacije nalazi se interakcija između cena električne energije, izloženosti troškovima ugljenika i pristupa prekograničnoj trgovini. U prvom kvartalu 2026. tržišta Zapadnog Balkana beležila su znatno niže cene električne energije u odnosu na EU — Srbija oko 94,7 €/MWh, Crna Gora 85,8 €/MWh, Severna Makedonija 96,7 €/MWh, naspram 120–130 €/MWh u EU. U uobičajenim okolnostima to bi snažno podstaklo izvoz i ulaganja u proizvodne kapacitete namenjene EU tržištu. Međutim, CBAM je poremetio ovaj mehanizam uvođenjem troškova ugljenika od 70–86 €/MWh za uvoz iz sistema zasnovanih na uglju, čime je praktično neutralisana cenovna prednost i ograničen pristup profitabilnijim tržištima.
Za investitore ovo predstavlja suštinsku promenu u očekivanjima prihoda. Projekti koji se oslanjaju na prekogranični izvoz kao ključni deo poslovnog modela sada se suočavaju sa većom neizvesnošću i često nepovoljnijim izgledima. Mogućnost monetizacije proizvodnih kapaciteta na tržištima EU više nije zagarantovana, naročito za kapacitete sa visokom emisijom CO₂. To direktno utiče na bankabilnost projekata, jer finansijeri preispituju stabilnost i predvidivost budućih novčanih tokova.
Razlika u investicionim signalima posebno je izražena između niskougljeničnih i visokougljeničnih sistema. Tržišta sa dominantnim udelom hidroenergije, poput Albanije, imaju strukturnu prednost jer njihovi izvozi nisu opterećeni CBAM troškovima. U prvom kvartalu 2026. to se odrazilo kroz povećan izvoz i bolji pristup tržištu, dodatno povećavajući atraktivnost ulaganja u hidroenergiju i druge obnovljive izvore. Izostanak CBAM troškova omogućava ovim sistemima da u potpunosti iskoriste cenovne razlike u odnosu na EU tržište.
Nasuprot tome, sistemi zasnovani na uglju suočavaju se sa znatno težim uslovima. Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, koje se značajno oslanjaju na termoelektrane, izložene su visokim CBAM troškovima koji umanjuju njihovu konkurentnost u prekograničnoj trgovini. Kod postojećih kapaciteta to znači nižu iskorišćenost i prihode, dok kod novih investicija otvara pitanje dugoročne isplativosti.
Ova razlika posebno utiče na ulaganja u obnovljive izvore energije, koji su ključni za dugoročnu dekarbonizaciju regiona. Sa jedne strane, CBAM jača njihovu poziciju jer penalizuje emisije. Sa druge strane, fragmentacija tržišta i smanjena prekogranična trgovina mogu ograničiti ekonomski potencijal velikih projekata. Vetar i solar često zavise od pristupa širem tržištu kako bi izbalansirali proizvodnju i optimizovali prihode. Ako se trgovina ograniči, tržište za ove projekte se sužava.
Ova kombinacija faktora stvara složen investicioni okvir. U sistemima bogatim hidroenergijom perspektive su pozitivne, dok su u termoenergetski orijentisanim sistemima izazovi znatno veći. Investitori moraju balansirati između dugoročnih koristi dekarbonizacije i kratkoročnih rizika koje nose regulatorna neizvesnost i fragmentacija.
Integracija mreže postaje ključni faktor. Mogućnost priključenja novih kapaciteta i prenosa energije preko granica presudna je za ostvarenje vrednosti investicija. U prvom kvartalu 2026. razlika između komercijalnih i fizičkih tokova ukazala je na izazove sa kojima se suočavaju operatori prenosnog sistema — zagušenja, kružni tokovi i neusklađenost tokova. Bez unapređenja infrastrukture, integracija novih obnovljivih izvora može biti ograničena.
Finansijska struktura projekata takođe se menja. Ugovori o otkupu električne energije (PPA) sada moraju uzeti u obzir uticaj cena ugljenika. Pretpostavke o stabilnim cenama između tržišta više ne važe, što povećava složenost ugovora i može dovesti do većih premija rizika i skupljeg kapitala.
Na širem planu, rizik od fragmentacije tržišta predstavlja centralni problem. Zapadni Balkan je bio na putu integracije sa unutrašnjim tržištem EU, ali CBAM uvodi razlike zasnovane na emisijama. Ako se ovaj trend nastavi, region može postati skup delimično izolovanih tržišta, čime se gube prednosti integracije.
Ova fragmentacija utiče i na sigurnost snabdevanja i efikasnost ulaganja. U integrisanom sistemu višak energije u jednom regionu pokriva manjak u drugom. U fragmentisanom sistemu svaka zemlja mora više da se oslanja na sopstvene resurse, što može dovesti do preinvestiranja ili neiskorišćenosti kapaciteta.
Dodatnu složenost unosi interakcija između CBAM-a i EU ETS-a. Promene cena emisija direktno utiču na troškove izvoza i prihode projekata. U prvom kvartalu 2026. pad cena u EU ETS-u pokazao je koliko su investicije osetljive na kretanja tržišta ugljenika. Investitori sada moraju uključivati različite scenarije cena CO₂ u svoje analize.
Gledano unapred, razvoj investicionih signala zavisiće od reakcije tržišta i regulatora. Usklađivanje sistema određivanja cena ugljenika između EU i Zapadnog Balkana moglo bi smanjiti postojeće razlike. Takođe, preciznije merenje emisija i ulaganja u infrastrukturu mogu ublažiti negativne efekte.
Budućnost ulaganja u obnovljive izvore zavisiće i od šireg političkog okvira — evropskih fondova, nacionalnih strategija i klimatskih obaveza. Projekti usklađeni sa ciljevima dekarbonizacije verovatno će imati bolji pristup finansiranju i povoljnije uslove.
Prvi kvartal 2026. ne daje konačne odgovore, ali jasno pokazuje pravac razvoja. Tržište se kreće ka modelu u kome je karbonski intenzitet ključni faktor konkurentnosti, gde je prekogranična trgovina ograničena regulatornim troškovima, a investicione odluke složenije nego ikada.
Za investitore, ključni izazov je snalaženje u ovom promenljivom okruženju. Projekti koji se usklade sa novom karbonskom ekonomikom EU imaće prednost, dok će ostali biti pod pritiskom da se prilagode ili rizikuju marginalizaciju. Upravo će ovaj odnos snaga oblikovati budućnost elektroenergetskih tržišta Jugoistočne Evrope — kao kombinaciju ubrzane dekarbonizacije i rastuće fragmentacije.
Pripremljeno od strane virtu.energy
