Jugoistočna Evropa postaje jedna od najvažnijih laboratorija elektroenergetskog tržišta u Evropi. Region kombinuje brzi rast solarne energije, nasleđeni ugalj, hidrološku volatilnost, ograničenu mrežnu infrastrukturu, nedovršenu tržišnu integraciju, rastuće potrebe za skladištenjem energije i pritisak mehanizma za prekogranično usklađivanje emisija ugljenika (CBAM). Ta kombinacija stvara rizik, ali i značajne prilike.
Osnovni scenario za period 2026–2028. nije jednostavno „visoke“ ili „niske“ cene, već kontinuirana volatilnost.
Prosečne veleprodajne cene mogu ostati ispod ekstremnih nivoa iz perioda energetske krize, ali struktura cena će biti sve važnija. Cene tokom podneva verovatno će slabiti zbog rasta solarne proizvodnje. Večernje cene će ostati pod pritiskom nestašice kada je potrošnja visoka, a fleksibilni kapaciteti ograničeni. Analize ACER-a o cenovnim skokovima 2024. godine i trajnom jazu cena između Jugoistočne i Centralne Evrope tokom 2025. i početka 2026. potvrđuju ovaj obrazac.
Prvi veliki investicioni signal je skladištenje energije. Baterije prelaze put od opcionalnog unapređenja do ključne infrastrukture. Bugarski program RESTORE, koji uključuje 3.000 MWh operativnog kapaciteta i širi portfelj projekata od oko 9,7 GWh, pokazuje koliko brzo region prelazi ka fleksibilnim investicijama.
Drugi signal je vrednost mreže. Prenosni kapacitet, interkonekcije, upravljanje zagušenjima i prekogranična alokacija biće presudni faktori. ACER je preporučio bolje korišćenje dostupnih mrežnih kapaciteta, implementaciju pravila od 70% prekograničnog kapaciteta, širu primenu flow-based metodologije i proširenje tržišne integracije (market coupling) na države koje nisu članice EU.
Treći signal je tržišna sofisticiranost. Prelazak EU na trgovanje u 15-minutnim intervalima na dnevnom tržištu odražava sistem u kojem se vrednost električne energije brzo menja tokom dana. Jugoistočna Evropa će morati da razvije trgovinske, prognostičke i balansne kapacitete koji odgovaraju toj granularnosti tržišta.
Četvrti signal je izloženost ugljeniku. CBAM već utiče na komercijalne odnose između EU i Zapadnog Balkana. Sekretarijat Energetske zajednice izvestio je o padu od 25% u komercijalno zakazanoj razmeni električne energije između EU i Zapadnog Balkana u prvom kvartalu 2026, dok su dnevne cene u državama ugovornicama u proseku bile oko 30 €/MWh niže nego u susednim EU tržištima.
Ovo jasno pokazuje mapu potencijalnih dobitnika.
Prvi dobitnici su fleksibilni kapaciteti: baterije, pumpno-akumulacione hidroelektrane, fleksibilno upravljanje hidro sistemima, upravljanje potrošnjom i brze termoelektrane. Ovi kapaciteti profitiraju od razlika u cenama i sistemskih stresova.
Drugi dobitnici su sofisticirani trgovci i optimizatori. Kako tržište prelazi u okruženje negativnih cena, 15-minutnih proizvoda i sve veće intradnevne volatilnosti, vrednost se pomera ka prognoziranju i upravljanju fleksibilnošću.
Treći dobitnici su projekti obnovljivih izvora energije sa skladištenjem ili hibridnom strukturom. Samostalni solarni projekti bez skladištenja i zaštite od cenovnog rizika i dalje će se graditi, ali njihov rizik postaje sve veći.
Četvrti dobitnici su industrijski potrošači sa fleksibilnom potrošnjom. Kompanije koje mogu da pomere potrošnju u periode niskih cena mogu pretvoriti volatilnost u finansijsku uštedu.
Peti dobitnici su investitori u mrežnu infrastrukturu. Jačanje prenosne mreže, trafostanica, digitalnih tehnologija upravljanja mrežom i interkonekcija biće centralno za integraciju tržišta.
Mogući gubitnici su takođe jasni.
Nedovoljno hedžovani potrošači ostaju izloženi cenovnim skokovima. Samostalni solarni projekti bez skladištenja ili zaštite od profilnog rizika mogu imati pad vrednosti proizvodnje. Zastareli ugljeni kapaciteti suočavaju se sa rastućim troškovima ugljenika, zagađenja i finansiranja. Komunalna preduzeća koja odlažu tranziciju mogu izgubiti izvozne prihode i tržišnu poziciju. Donosioci odluka koji usporavaju tržišnu integraciju mogu dovesti do toga da potrošači plaćaju cenu fragmentisanog sistema.
Optimistični scenario za Jugoistočnu Evropu je veoma atraktivan: brža izgradnja skladišta, jače mreže, tržišna integracija, bolja balansna tržišta i industrijska fleksibilnost mogu smanjiti krizne situacije i poboljšati integraciju obnovljivih izvora. U tom slučaju region postaje konkurentan koridor čiste energije između EU i Zapadnog Balkana.
Pesimistični scenario je takođe realan: vruća i sušna leta, slab hidrološki učinak, volatilnost cena gasa, problemi u mreži i trgovinske tenzije povezane sa CBAM-om mogu zajedno izazvati nove periode snažnih cenovnih šokova.
Strateški zaključak je jednostavan: Jugoistočna Evropa nema nedostatak energetskog potencijala. Ona ima nedostatak fleksibilnosti, integracije i investicionog tržišnog dizajna.
Naredne dve godine nagradiće one koji razumeju da električna energija više nije jednostavna roba koja se prodaje po količini. Ona je proizvod zavisan od vremena, lokacije i ugljeničnog intenziteta.
To je novo elektroenergetsko tržište Jugoistočne Evrope.
Pripremljeno od strane virtu.energy
