Bosna i Hercegovina je u prvoj polovini 2026. godine dodatno ojačala svoju poziciju regionalnog izvoznika električne energije, proizvevši ukupno 7,44 TWh električne energije, što predstavlja povećanje od 3,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Domaća potrošnja električne energije ostala je relativno stabilna na oko 6,15 TWh, dok je proizvodnja iz hidroelektrana porasla za značajnih 32,4% i dostigla 3,13 TWh. Istovremeno, proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih elektrana priključenih na prenosni sistem nastavila je rast, povećavši se za 16,1% na 0,64 TWh. Kao rezultat toga, zemlja je ostvarila neto izvozni višak električne energije od 1,44 TWh, što predstavlja rast od 28,6% i dodatno potvrđuje njenu ulogu važnog snabdevača tržišta jugoistočne Evrope.
Ipak, iza pozitivnih proizvodnih pokazatelja krije se znatno složenija slika finansijskih rezultata elektroenergetskog sektora. Proizvodnja iz termoelektrana smanjena je za 16,9% na 3,07 TWh, usled kontinuiranih problema sa snabdevanjem ugljem i smanjene raspoloživosti pojedinih proizvodnih jedinica. Iako je Bosna i Hercegovina ukupno izvezla više električne energije, prihodi od izvoza pali su za 16,2% na 168 miliona evra, dok se trgovinski suficit u električnoj energiji smanjio na svega 23 miliona evra. Ovi podaci pokazuju da veći izvozni obim sam po sebi ne garantuje bolje finansijske rezultate, jer na profitabilnost sektora i dalje snažno utiču tržišne cene, hidrološki uslovi i troškovi nadoknade nedostupne termo proizvodnje.
Situacija u Termoelektrani Ugljevik predstavlja primer brojnih strukturnih problema sa kojima se suočava bosanskohercegovački sistem proizvodnje zasnovan na uglju. Nedugo nakon završetka vanrednog remonta koji je trajao 60 dana, elektrana je ponovo morala da bude zaustavljena zbog neodgovarajućeg kvaliteta uglja i nastavka tehničkih problema. Za normalan rad rudarskih aktivnosti potrebno je približno 35 transportnih kamiona, dok je trenutno raspoloživo svega oko 20, pri čemu mnogi rade sa komponentama preuzetim sa drugih vozila. Procene iz industrije ukazuju da elektrani treba najmanje 220 MW proizvodnje kako bi izbegla gubitke, odnosno oko 270 MW za profitabilan rad, dok je proizvodnja pre poslednjeg zastoja pala na približno 160 MW. Finansijski rezultati su se zbog toga dodatno pogoršali, pa je RiTE Ugljevik zabeležio gubitak od oko 14 miliona evra u 2025. godini i dodatnih 18 miliona evra tokom prvog kvartala 2026.
Problemi se, međutim, ne ograničavaju samo na jednu elektranu. Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH) i dalje se suočava sa finansijskim opterećenjem održavanja zastarelih termoenergetskih kapaciteta, dok posluje uz regulisane cene električne energije koje su ispod stvarnih troškova proizvodnje. Od 2024. godine kompanija je investirala oko 92 miliona evra u termoelektrane, nakon dodatnih 72 miliona evra uloženih u periodu od 2015. do 2023. godine. Istovremeno, finansijska analiza je korigovala ranije prijavljeni gubitak kompanije iz 2023. godine sa 28,2 miliona evra na čak 169,5 miliona evra, dok su rudnici uglja u okviru sistema akumulirali ukupne gubitke od približno 540 miliona evra. Slaba proizvodnja uglja, regulisane tarife i sve veća zavisnost od kupovine električne energije na tržištu nastavljaju da ugrožavaju finansijsku stabilnost kompanije i njenu sposobnost da finansira energetsku tranziciju.
Uslovi finansiranja takođe odražavaju rastuću zabrinutost tržišta zbog dugoročne održivosti sektora. RiTE Gacko je nedavno obezbedio 11,3 miliona evra kredita uz državnu garanciju, sa fiksnom kamatnom stopom od 6,9% i naknadom za obradu kredita od 2,97%, što odgovara iznosu od gotovo 330.000 evra. Iako je državna garancija značajno smanjila kreditni rizik za zajmodavca, troškovi finansiranja ostali su relativno visoki, što ukazuje na kontinuiranu zabrinutost tržišta u vezi sa upravljanjem, operativnim performansama i realizacijom projekata u ugljenom sektoru Bosne i Hercegovine.
Istovremeno, zemlja nastavlja da razvija mogućnosti za ulaganja u čistiju energiju. Razvojna banka Federacije Bosne i Hercegovine pokrenula je program zelenog finansiranja vredan 7,9 miliona evra namenjen malim i srednjim preduzećima, sa kreditima ročnosti do 10 godina, fiksnom kamatnom stopom od 2,5% i naknadom za obradu od svega 0,5%. Rast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, zajedno sa povoljnijim hidrološkim uslovima, već je povećao izvozni potencijal zemlje. Međutim, postepena primena Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) očekuje se da će smanjiti konkurentnost izvoza električne energije sa visokim emisijama ugljenika ka Evropskoj uniji, osim ukoliko proizvođači ne mogu jasno da dokažu niže emisije i poreklo električne energije iz obnovljivih izvora.
U narednom periodu Bosna i Hercegovina će morati da pronađe ravnotežu između energetske sigurnosti i dugoročne dekarbonizacije. Zemlji će biti potrebne dve komplementarne strategije. Prva podrazumeva sveobuhvatan program oporavka rada rudnika uglja i termoelektrana, uz transparentne odluke o tome koji kapaciteti treba da budu modernizovani, a koji postepeno ugašeni. Druga strategija mora biti razvoj bankarski prihvatljivog portfolija investicija u obnovljive izvore energije, uključujući vetroelektrane, solarne elektrane, revitalizaciju hidroelektrana, baterijska skladišta i modernizaciju elektroenergetske mreže. Bez unapređenja postojećih termoenergetskih kapaciteta, pouzdanost sistema mogla bi da se pogorša pre nego što nova zamenska proizvodnja bude dostupna. Istovremeno, odlaganje ulaganja u modernu niskougljeničnu infrastrukturu nosi rizik da se javni resursi usmere ka zastarelim postrojenjima čiji troškovi održavanja i ugljenične obaveze rastu brže od njihove dugoročne ekonomske vrednosti.
