Gasno tržište Jugoistočne Evrope razvija konkurentne severne pravce snabdevanja sa Jadranskog i Egejskog mora, povećavajući broj načina na koje kupci mogu da pristupe tečnom prirodnom gasu (LNG) i postepeno menjajući komercijalni značaj regionalnih gasovoda.
Hrvatski LNG terminal Krk primio je u avgustu prvi teret iz norveškog postrojenja Hammerfest LNG, čime je dodat još jedan izvor snabdevanja terminalu koji već prihvata terete različitih dobavljača iz celog sveta.
Teret je stigao u Omišalj brodom Minerva Limnos, nakon utovara u postrojenju Hammerfest kojim upravlja Equinor.
Krk je prvenstveno razvijen kao sredstvo za diversifikaciju snabdevanja Hrvatske i susednih zemalja, ali njegov značaj sve više zavisi od količine regasifikovanog LNG-a koja može da se transportuje izvan hrvatskog tržišta, prema Mađarskoj i drugim kupcima u Centralnoj Evropi.
Hrvatski i mađarski operatori prenosnih sistema rade na povećanju kapaciteta severnog pravca, što bi potencijalno omogućilo da se veće količine gasa sa Krka takmiče sa snabdevanjem koje u Centralnu i Jugoistočnu Evropu stiže iz drugih pravaca.
Konkurentni koridor dalje se razvija na jugu.
Bugarska državna gasna kompanija Bulgargaz saopštila je 26. avgusta da će od gasne godine 2026/27. regionalnim kupcima ponuditi integrisanu LNG uslugu koja obuhvata nabavku, pristup terminalu, regasifikaciju, skladištenje, transport i isporuku do dogovorene prekogranične tačke.
Kupci će moći ili da nabave LNG preko Bulgargaza ili da obezbede sopstveni teret i koriste bugarsku kompaniju za logistički lanac nakon regasifikacije.
Ovaj model se oslanja na pristup Bugarske grčkoj LNG infrastrukturi, uključujući Aleksandrupolis, kao i skladištu u Čirenu i gasovodima koji povezuju Bugarsku sa Grčkom, Rumunijom, Srbijom i Turskom.
Rezultat je razvoj komercijalnog nadmetanja između gasa koji u Evropu ulazi preko Jadrana i gasa koji stiže preko Egejskog mora i sistema istočnog Mediterana.
Srbija se sve više nalazi između ova dva pravca.
Srbija već ima pristup bugarskom gasu preko gasne interkonekcije Srbija–Bugarska. Planirana interkonekcija Srbija–Severna Makedonija dodala bi još jedan južni pravac prema grčkom gasnom sistemu. Predviđeni gasovod projektovan je na oko 70 kilometara na srpskoj strani, uz kapacitet od oko 1,2 milijarde kubnih metara godišnje, prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.
Za kupce, značaj diversifikacije sve više postaje komercijalno, a ne samo geopolitičko pitanje.
Relevantni obračun uključuje cenu LNG tereta, naknadu za regasifikaciju, tarifu za transport gasovodom, trošak skladištenja, raspoloživost kapaciteta i cenu na odredišnom gasnom čvorištu.
Teret koji stigne na Krk može biti povoljniji za jednog kupca u Centralnoj Evropi, dok LNG koji pristigne u Aleksandrupolis može biti konkurentniji kupcu u Bugarskoj, Srbiji ili Severnoj Makedoniji.
Ta ekonomika će se neprestano menjati u zavisnosti od zagušenja infrastrukture i razlika između cena na gasnim čvorištima.
Konkurencija postaje sve značajnija jer se Evropa približava zimi sa neuobičajeno niskim nivoom zaliha gasa. Prema podacima organizacije Gas Infrastructure Europe, skladišta u EU bila su 65,44% popunjena 31. avgusta, u poređenju sa oko 78% godinu dana ranije. Nemačka je bila popunjena svega 53,32%, iako su Italija, Hrvatska, Mađarska i Rumunija bile u povoljnijoj poziciji.
Zategnutije evropsko tržište gasa povećava vrednost postojanja više od jednog ulaznog pravca.
Strateška promena u Jugoistočnoj Evropi zato nije zamena jednog dominantnog gasovoda drugim.
Reč je o nastanku mreže u kojoj se Krk, Aleksandrupolis, snabdevanje povezano sa TAP-om, bugarska infrastruktura, turski pravci i regionalna skladišta međusobno takmiče i dopunjuju.
To trgovcima daje više mogućnosti za optimizaciju, a državama veću sigurnost snabdevanja.
Istovremeno, to znači da će kapaciteti gasovoda i tarife za transport sve više određivati koji LNG terminal će zapravo formirati graničnu cenu gasa na Balkanu.
