Jedni najave o ulaganjima u energetiku 10 milijardi evra ne uzimaju suviše ozbiljno, dok drugi smatraju da se nešto ipak radi
Najava premijera Srbije Ivice Dačića da će naredne tri godine u naftni sektor biti uloženo tri milijarde evra, a u obnovljive izvore i gasni sektor po dve, te da će u narednih osam godina Srbija investirati 10 milijardi evra u razvoj energetskog sektora, odjeknula je kao bomba, kako među građevincima, koji bi trebalo da budu angažovani na ovim poslovima, tako i među onima koji računaju da će im ovo biti šansa za posao.
Optimistično zvuče i najave Zorane Mihajlović, ministra energetike, koja je predstavljajući projekte svog ministarstva navela da su joj prioriteti revirzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, Termoelektrana „Nikola Tesa” blok B, Termoelektrana – toplana Novi Sad, Kolubara, hidroelektrane Velika Morava…
Ona je tom prilikom objasnila da ne želi da gubi vreme i da što pre treba početi s potpisivanjem ugovora, koji će omogućiti izgradnju novih elektrana, otvaranje novih rudnih polja, regionalnih deponija i reciklažnih centara.
I svi prethodnici aktuelne ministarke imali su velike planove, a od 2000. godine do danas osim što je završena gradnja prve faze podzemnog skladišta Banatski Dvor, na koji smo takođe čekali 25 godina, modernizovana rafinerija u Pančevu, započeta prva faza revitalizacije Kostolca, prodat NIS, Srbija nije dobila nijedan novi megavat struje i tako je već duže od dve decenije.
Strategijom razvoja energetike donete još u vreme Radomira Naumova, eks-ministra energetike, predviđeno je da se do 2015. godine gasifikuje oko 400.000 domaćinstava u Srbiji. Danas ih nema više od 150.000.
Dakle, bombastične najave ili realnost?
Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, kaže, da se ovakve izjave daju u dnevno političke svrhe i da će tako biti sve dok se ne napravi državna energetska strategija.
– Kako očekivati da se realizuju tolike investicije kada svaki novi ministar pravi svoju energetsku strategiju zbog čega smo stalno na početku. Pri tom, za realizaciju samo jednog energetskog objekta treba po pet, šest ili sedam godina u najboljem slučaju, kaže Bušatlija.
Srbija, dodaje, ima sve uslove da gradi hidroelektrane i termocentrale, ali to ne čini, jer niko ništa ozbiljno ne planira, zbog čega svi ti predlozi ostaju samo spisak lepih želja.
– Najgore od svega je što ćemo se za neku godinu naći u situaciji da nemamo dovoljno struje. U času kada industrija počne da radi, Srbija će shvatiti da je više od decenije izgubila na pričama, ali da na terenu nema ničeg, kaže on, skeptičan da li će i kada uopšte zaživeti i Južni tok.
Ovo sa strujom je tim pre alarmantnije, ako se zna da zemlje EU planiraju da do 2020. godine povećaju potrošnju struje za oko 50 odsto, tvrdi Bušatlija i kaže da bi bilo drugačije kada bi postojala bilo kakva odgovornost nekog od ministara za ono što ne uradi, a otišao je s funkcije.
– Kada se sve ovo ima u vidu najave premijera se ocenjuju kao krajnje nerealno sagledavanje stvarnosti, zaključuje on.
Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije, ne slaže se s Bušatlijom i kaže da se u energetici uprkos lošoj ekonomskoj situaciji radi, samo nešto usporenije.
On kaže da najave premijera nisu nerealne i da je gradnja magistralnog gasovoda Južni tok najveći energetski projekat koji će startovati za vreme ove vlade, a koji donosi velike investicije.
Upitan na šta konkretno misli, Petrović ističe, da je urađena revitalizacija najvećeg broja elektroenergetskih objekata.
– Radovi u Kostolca idu po planu. Čeka se druga faza. Rudnik „Kolubara” radi punom parom, završava je iseljavanje Vreoca, što je bio ogroman posao, kaže on.
Na konstataciju da su svi rokovi probijeni kada je reč o „Đerdapu” Petrović kaže, da je to zbog subjektivnih, a ne objektivnih razloga. On negira da svaki ministar donosi svoju strategiju razvoja energetike, dodajući da je primer toga da se u energetici radi i to što smo dosta odmakli u primeni propisa kada je reč o obnovljivim izvorima energije.
– Čini se sve kako bi se do2020. godine uskladili sa evropskim propisima koji nalažu da u ukupnoj potrošnji energije 27 odsto bude iz obnovljivih izvora, zaključuje Petrović.
Izvor Politika
