Nuklearna elektrana Kozloduj u Bugarskoj nastavlja da radi normalno uprkos izuzetno niskom nivou vode u Dunavu, obezbeđujući važan izvor bazne električne energije u trenutku kada hidrološki uslovi otežavaju proizvodnju električne energije u drugim delovima Jugoistočne Evrope.
Oba operativna bloka proizvode električnu energiju u skladu sa odobrenim dispečerskim planom. Bugarske energetske vlasti očekuju da će elektrana zadržati trenutni nivo proizvodnje najmanje naredne tri nedelje, pod uslovom da se nivo reke nastavi smanjivati približno istim tempom kao tokom prethodne sedmice.
Ova procena ima značajan komercijalni značaj, jer se region već suočava sa istorijski niskom proizvodnjom iz hidroelektrana i ograničenjima u dostupnosti rashladne vode za termoelektrane i nuklearne objekte. Svako značajnije smanjenje proizvodnje u Kozloduju dodatno bi opteretilo energetski bilans Bugarske i moglo bi povećati potražnju za električnom energijom u Rumuniji, Srbiji, Grčkoj i širem tržištu Centralne Evrope.
Nadležne institucije uvele su preventivne procedure i ostale u kontaktu sa Srbijom i Rumunijom u okviru regionalnih mehanizama za upravljanje vodnim režimom Dunava. Bugarska je takođe razmatrala mogućnost da srpski hidroenergetski kompleks Đerdap, u okviru svojih tehničkih i operativnih mogućnosti, pomogne u održavanju nizvodnog nivoa vode potrebnog za bezbedan rad Kozloduja.
Ta mogućnost je ograničena sopstvenom hidrološkom krizom u Srbiji. Dotoci vode u sistemu Đerdap pali su na istorijski niske nivoe, što je značajno smanjilo proizvodnju hidroelektrana. Odluke o upravljanju vodnim resursima zato moraju uskladiti potrebe za hlađenjem nuklearne elektrane, proizvodnju hidroenergije, plovidbu i ekološke obaveze duž toka reke.
Nastavak rada Kozloduja daje Bugarskoj povoljniju poziciju u odnosu na susedna tržišta koja se suočavaju sa ograničenjima u proizvodnji električne energije. Ipak, rizik nije potpuno uklonjen. Dugotrajan period visokih temperatura, dodatno isparavanje i nastavak niskih dotoka iz gornjeg toka Dunava mogli bi vremenom smanjiti operativnu fleksibilnost, čak i ako trenutna proizvodnja ostane nepromenjena.
Tržišna vrednost proizvodnje iz Kozloduja zbog toga prevazilazi samu količinu proizvedene električne energije. Stabilna nuklearna proizvodnja smanjuje izloženost Bugarske skupom uvozu i potrebi za zamenom proizvodnje iz gasnih elektrana u trenutku kada regionalne večernje cene električne energije već pokazuju izražene premije zbog ograničene ponude.
