Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora u jugoistočnoj Evropi suočavaju se ove jeseni sa promenom cenovnog profila, jer će kraći dani smanjiti ekstremne viškove solarne energije, ali istovremeno povećati vrednost električne energije isporučene nakon zalaska sunca.
Tokom leta 2026. ponavljali su se periodi sa nultim i negativnim cenama širom Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Hrvatske i Slovenije, jer je solarna proizvodnja rasla brže od kapaciteta za skladištenje energije i fleksibilne potrošnje.
Početkom septembra, na nekoliko tržišta cene su se tokom podneva kretale oko nule ili ispod nje, da bi u večernjim satima premašile 225 €/MWh.
Taj obrazac trebalo bi da počne da se menja u oktobru.
Niža solarna proizvodnja i kraći periodi dnevne svetlosti trebalo bi da smanje trajanje perioda sa cenama oko nule i poboljšaju ostvarenu cenu koju fotonaponski projekti postižu na tržištu.
Međutim, manja solarna proizvodnja istovremeno će ukloniti deo jeftine električne energije iz kasnih popodnevnih sati, zbog čega će se period večernje nestašice pomeriti ka ranijim satima.
Vetar bi zato trebalo da dobije na relativnoj vrednosti.
Jesen po pravilu donosi snažnije vetrove koji su manje zavisni od dnevne svetlosti, što omogućava vetroelektranama da proizvode električnu energiju izvan perioda u kojem je solarna proizvodnja najviše izložena kanibalizaciji cena.
Hidroenergija ostaje najvredniji izvor fleksibilnosti među obnovljivim izvorima tamo gde je voda raspoloživa, jer proizvođači mogu da sačuvaju proizvodnju iz akumulacija tokom sati niskih cena i plasiraju električnu energiju u večernjim periodima vršne potražnje.
Tržišna struktura zato više pogoduje diverzifikaciji nego jednostavnom dodavanju novih megavata obnovljivih kapaciteta.
Projekti koji kombinuju solarnu proizvodnju i skladištenje energije trebalo bi da ostvaruju bolje rezultate od ekvivalentnih samostalnih fotonaponskih elektrana tokom volatilnih dana, dok će vetar i hidroenergija zadržati povoljnije prirodne profile proizvodnje.
Ključno pitanje tokom jeseni biće da li se baterijski sistemi za skladištenje energije postavljaju dovoljno brzo da apsorbuju rastuće viškove proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Rumunija već ima više od 1 GW i 2,3 GWh operativnih BESS kapaciteta i brzo rastući broj projekata u razvoju, ali je regionalni kapacitet za skladištenje i dalje mali u odnosu na ukupnu vršnu potražnju.
Oktobar bi zato trebalo da smanji kanibalizaciju solarne proizvodnje, ali bez uklanjanja osnovne premije za fleksibilnost.
