Potrošnja električne energije u Hrvatskoj dostigla je rekordni letnji satni nivo od 3.400,5 MWh u avgustu, nadmašivši prethodni letnji rekord i poslednji zimski maksimum, dok turizam, potreba za hlađenjem i solarna proizvodnja pomeraju period najvećeg opterećenja sistema sve dublje u večernje sate.
Rekord je zabeležen oko 21.00 čas, nakon što je najveći deo fotonaponske proizvodnje već nestao iz sistema.
Prethodni letnji maksimum iznosio je 3.362,8 MWh u 2024. godini, dok je poslednji zimski pik dostigao oko 3.264,2 MWh.
Vreme u kojem je rekord zabeležen značajnije je od samog rekorda.
Hrvatska je značajno povećala distribuiranu i velike solarne proizvodne kapacitete, čime je smanjena dnevna potrošnja koju beleži prenosni sistem.
Međutim, klimatizacija, turizam i potrošnja domaćinstava ostaju visoki i nakon zalaska sunca.
To pomera vršno opterećenje sistema u period od 20.00 do 22.00 časa, kada fotonaponska proizvodnja brzo opada.
Ovaj trend prati razvoj događaja širom Jugoistočne Evrope.
Zemlje sa brzo rastućim solarnim kapacitetima sve češće beleže slabije veleprodajne cene električne energije tokom podneva, nakon čega slede nagli večernji skokovi potražnje.
Rekord potrošnje u Hrvatskoj pokazuje isti mehanizam iz ugla potrošnje.
Tokom dana solarni sistemi iza brojila mogu da smanje izmerenu potrošnju iz mreže.
Kada solarna proizvodnja nestane, potrošnja se vraća na sistem upravo u trenutku kada regionalne cene električne energije obično počinju da rastu.
Hrvatska je između januara i jula potrošila oko 10,63 TWh električne energije, što je približno 1% više nego godinu dana ranije.
Turizam ostaje važan sezonski faktor, budući da se tokom leta broj stanovnika i obim komercijalnih aktivnosti značajno povećavaju duž jadranske obale.
Više temperature dodatno povećavaju potrošnju za klimatizaciju.
Za hrvatsku elektroprivredu HEP i operatora prenosnog sistema HOPS, rastuće večernje vršno opterećenje povećava vrednost fleksibilnih energetskih kapaciteta.
Hidroenergija već ima važnu ulogu, jer se proizvodnja iz akumulacionih hidroelektrana može preusmeriti ka periodima visoke potražnje.
Uvoz predstavlja još jedan mehanizam za balansiranje sistema.
Međutim, oba mehanizma zavise od regionalnih tržišnih uslova.
Tokom sušnih leta raspoloživost hidroenergije može oslabiti upravo u trenutku kada i susedna tržišta postanu zategnuta.
Tada uvoz može postati skup.
Baterijski sistemi za skladištenje energije nude direktan odgovor na novi profil potrošnje.
BESS može da se puni tokom sati sa visokom solarnom proizvodnjom i da isporučuje električnu energiju tokom vršnog opterećenja oko 21.00 časa.
HEP već razvija skladišne kapacitete uz projekte obnovljivih izvora, uključujući Korlat, dok se očekuju dodatna ulaganja u samostalne i hibridne baterijske sisteme širom hrvatskog tržišta.
Ekonomika ovih projekata trebalo bi da bude povoljnija kako se bude povećavala razlika između podnevnih i večernjih cena električne energije.
Samo dodatni solarni kapaciteti bez mogućnosti pomeranja proizvodnje verovatno neće rešiti problem vršnog opterećenja.
Veća solarna proizvodnja može smanjiti dnevni uvoz i proizvodnju iz fosilnih goriva, ali malo doprinosi rekordu potrošnje koji se javlja nakon zalaska sunca, osim ako nije uparena sa skladištenjem energije.
Podaci iz Hrvatske zato pokazuju zašto se planeri elektroenergetskih sistema sve više fokusiraju manje na ukupnu snagu obnovljivih izvora, a više na fleksibilnost sistema.
Elektroenergetski sistem može imati sve veće solarne kapacitete, a da istovremeno beleži najveću potrošnju u satima kada je solarna proizvodnja praktično jednaka nuli.
Novi hrvatski rekord ukazuje na to da se problem adekvatnosti elektroenergetskog sistema tokom leta sve više pomera sa najtoplijeg dela dana ka prvim satima nakon zalaska sunca.
