Podaci sa tržišta električne energije iz 26. nedelje poslali su jasnu poruku industrijskim kompanijama iz jugoistočne Evrope koje su izložene CBAM mehanizmu: nabavka električne energije sve više zavisi od satne volatilnosti cena, ugljeničnog intenziteta proizvodnje i regulatornih zahteva. Rast regionalne potražnje za električnom energijom, veće oslanjanje na termo proizvodnju i nagli rast večernjih cena električne energije menjaju strategije nabavke za izvoznike iz sektora čelika, aluminijuma, cementa, đubriva, hemijske industrije i drugih energetski intenzivnih delatnosti.
Regionalno veleprodajno tržište električne energije ostalo je izazovno tokom cele nedelje. Mađarska je ostvarila prosečnu cenu od 149,92 €/MWh, Rumunija 148,78 €/MWh, Italija 144,67 €/MWh, Hrvatska 139,09 €/MWh, Srbija 110,77 €/MWh, a Bugarska 104,24 €/MWh. Iako ovi nedeljni proseci već predstavljaju pritisak na konkurentnost industrije, satna struktura cena postaje još značajniji faktor. Proizvođači sa velikom potrošnjom električne energije tokom večernjih vršnih perioda mogu imati znatno više stvarne troškove električne energije nego što to pokazuju nedeljni proseci.
Ugljenična komponenta postaje jednako važna kao i sama cena električne energije. Proizvodnja električne energije iz termoelektrana u jugoistočnoj Evropi povećana je za 24,7% tokom 26. nedelje, pri čemu je proizvodnja iz gasnih elektrana porasla za 25,5%, dok je proizvodnja iz uglja i lignita povećana za 23,6%. Za izvoznike koji žele da dokažu niže ugrađene emisije ugljen-dioksida u okviru Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), promenjena struktura proizvodnje električne energije ima direktne posledice. Veće oslanjanje na termo proizvodnju tokom perioda maksimalne potražnje može otežati obračun emisija ukoliko kompanije nemaju pouzdano snabdevanje električnom energijom iz obnovljivih izvora podržano kvalitetnim sistemima praćenja, izveštavanja i verifikacije (MRV).
Verifikovana električna energija iz obnovljivih izvora zato postaje komercijalna vrednost, a ne samo cilj održivosti. Godišnje deklaracije o korišćenju obnovljive energije više možda neće biti dovoljne za napredne industrijske kupce i evropske partnere. Ugovori o nabavci električne energije sve više moraju da obezbede dokaz o poreklu proizvodnje, vremenu isporuke, podacima sa merenja, pravilima balansiranja, garancijama porekla (Guarantees of Origin) ili odgovarajućim sertifikacionim instrumentima, kao i pouzdane dokaze koji povezuju fizičku potrošnju električne energije sa dokumentovanom obnovljivom proizvodnjom. U okviru CBAM mehanizma, kupci će procenjivati ne samo cenu električne energije već i kvalitet i transparentnost dokumentacije povezane sa emisijama ugljen-dioksida.
Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora takođe mogu imati koristi od ovakve tržišne transformacije. Projekti vetra, solarne energije i hibridni energetski projekti koji snabdevaju industrijske potrošače mogu ostvariti veću ugovornu vrednost ukoliko je njihova električna energija podržana pouzdanim MRV okvirom. To povećava finansijsku održivost projekata, jača dugoročne ugovore o otkupu električne energije (PPA) i smanjuje rizik od nesporazuma između proizvođača, industrijskih kupaca i evropskih klijenata. Sve više, komercijalna vrednost ne leži samo u proizvedenom megavat-satu, već u isporuci potpuno proverene i revizorski prihvatljive obnovljive električne energije.
26. nedelja pokazala je koliko brzo tržišni uslovi mogu da se promene. Period ekstremno visokih temperatura usmerio je elektroenergetske sisteme širom jugoistočne Evrope ka znatno većem oslanjanju na termo proizvodnju u roku od samo nekoliko dana. Kompanije koje nemaju uvid u satne rizike nabavke električne energije mogu se suočiti sa istovremenim rastom troškova energije i povećanjem ugljeničnog opterećenja. Nasuprot tome, kompanije koje koriste strukturisanu nabavku obnovljive energije, baterijsko skladištenje, fleksibilnu potrošnju ili optimizovane profile korišćenja bolje su pozicionirane za upravljanje finansijskim i emisijskim rizicima.
Kako se primena CBAM mehanizma bude širila, tržišta električne energije verovatno neće postati manje volatilna. Umesto toga, kvalitet, transparentnost i ugljenični integritet procesa nabavke električne energije postaće sve važnija konkurentska prednost za industrijske proizvođače širom jugoistočne Evrope.
