Trgovanje električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi značajno se proširilo tokom poslednje decenije kako su regionalne berze električne energije sazrevale, a prekogranična integracija tržišta napredovala. Ipak, uprkos ovom razvoju, likvidnost tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi i dalje je primetno niža u poređenju sa berzama u Zapadnoj i Centralnoj Evropi. Podaci o trgovanju zabeleženi početkom 2026. godine ukazuju i na napredak regionalnih berzi, ali i na strukturna ograničenja koja i dalje oblikuju ponašanje učesnika na tržištu električne energije na Balkanu.
Berze električne energije predstavljaju infrastrukturu kroz koju se energija trguje transparentno na day-ahead i intraday tržištima. Likvidnost berze meri se prvenstveno kroz obim trgovine električnom energijom i broj aktivnih tržišnih učesnika koji kupuju i prodaju energiju. Visoka likvidnost omogućava da cene električne energije precizno odražavaju tržišne uslove jer veliki broj kupaca i prodavaca učestvuje u aukcijskom procesu. Nasuprot tome, niska likvidnost može dovesti do veće volatilnosti cena, jer pojedinačne transakcije mogu imati veći uticaj na konačne tržišne rezultate.
Berze električne energije u Jugoistočnoj Evropi postepeno su povećavale obim trgovanja kako je sve više učesnika prelazilo sa bilateralnih ugovora na trgovanje putem berze. Hrvatska berza električne energije predstavlja jedno od najrazvijenijih tržišta u regionu. Aktivnost trgovanja tokom februara 2026. godine dostigla je približno 905.983,6 MWh, što pokazuje da značajne količine električne energije sada prolaze kroz berzansku platformu. Od tog ukupnog obima, day-ahead tržište činilo je oko 673.794,7 MWh, dok je intraday tržište doprinelo sa približno 232.188,9 MWh trgovine električnom energijom. Ove brojke pokazuju da je hrvatska berza razvila značajan nivo aktivnosti i u planiranju proizvodnje unapred i u trgovanju blizu realnog vremena.
Ipak, poređenje sa prethodnim godinama pokazuje da obim trgovanja i dalje ostaje osetljiv na šire tržišne uslove. Količina električne energije kojom se trgovalo na hrvatskoj berzi tokom februara 2026. bila je oko 15,4% niža nego u istom mesecu prethodne godine. To sugeriše da se mnogi tržišni učesnici i dalje oslanjaju na bilateralne ugovore i dugoročne ugovore o kupovini električne energije. Ovi aranžmani su i dalje česti širom Balkana, posebno među velikim elektroenergetskim kompanijama koje dominiraju proizvodnjom i distribucijom električne energije. Dokle god značajan deo energije ostaje van berzanskih platformi, likvidnost berzi će ostati ograničena u odnosu na ukupnu veličinu regionalnog tržišta električne energije.
Srpska berza električne energije pruža još jedan primer razvoja strukture trgovanja električnom energijom u regionu. Aktivnost na day-ahead tržištu u Srbiji tokom februara 2026. godine dostigla je približno 414.520,1 MWh, što odgovara prosečnom dnevnom obimu trgovanja od oko 14.804,3 MWh. Iako to predstavlja povećanje od oko 2,4% u odnosu na prethodni mesec, dugoročnije poređenje ponovo pokazuje nestabilnost regionalne trgovačke aktivnosti. Obim trgovanja na srpskoj berzi u februaru 2026. bio je približno 12,4% niži nego u istom periodu prethodne godine, što naglašava značaj bilateralnih ugovora na srpskom tržištu električne energije.
Kretanje cena na ovim berzama dodatno ilustruje strukturu regionalnog trgovanja električnom energijom. Prosečna bazna cena na day-ahead tržištu hrvatske berze tokom februara 2026. iznosila je oko 107,49 € po MWh, dok su cene u vršnim satima u proseku iznosile oko 113,69 € po MWh. Intraday cene tokom istog perioda iznosile su u proseku oko 104,68 € po MWh. Ovi nivoi bili su značajno niži u odnosu na prethodni mesec, što odražava sezonske obrasce potražnje i promene u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije.
Sličan trend bio je vidljiv i na srpskom tržištu električne energije. Prosečna bazna cena na srpskom day-ahead tržištu tokom februara 2026. pala je na oko 68,61 € po MWh, dok su cene u vršnim satima u proseku iznosile oko 74,05 € po MWh. Ove vrednosti predstavljale su značajan pad u odnosu na cene u januaru, pri čemu je bazna cena pala za oko 41,9%, a vršna cena za oko 45,7% na mesečnom nivou. Ovakve promene pokazuju koliko su tržišta električne energije u regionu i dalje osetljiva na sezonske promene potražnje, hidrološke uslove koji utiču na hidroelektrane, kao i na prekogranične tokove električne energije.
Relativno skromni obimi trgovanja na berzama Jugoistočne Evrope odražavaju širu strukturu elektroenergetskog sektora u regionu. Mnoga tržišta na Balkanu i dalje su dominirana državnim elektroprivredama koje kontrolišu i proizvodnju i snabdevanje električnom energijom. Ove kompanije često koriste interne trgovinske aranžmane ili dugoročne bilateralne ugovore umesto aktivnog učešća na berzanskim tržištima. Zbog toga značajan deo proizvedene električne energije nikada ne dospeva na javne berzanske platforme gde se formiraju transparentne tržišne cene.
Prenosna infrastruktura takođe ima važnu ulogu u oblikovanju likvidnosti trgovanja električnom energijom. Ograničeni kapaciteti interkonekcija između pojedinih tržišta mogu smanjiti prekogranične trgovinske mogućnosti, čime se smanjuje broj potencijalnih učesnika na određenoj berzi. Kada električna energija ne može slobodno da teče između zemalja zbog ograničenja prenosne mreže, trgovci su manje skloni da učestvuju na susednim tržištima jer je mogućnost arbitraže cena ograničena. Zbog toga je povećanje prekograničnih prenosnih kapaciteta ključan korak ka povećanju likvidnosti regionalnih berzi.
Uprkos ovim ograničenjima, postepena integracija evropskih tržišta električne energije počinje da jača ulogu berzi u Jugoistočnoj Evropi. Market coupling inicijative povezale su nekoliko regionalnih berzi sa većim evropskim trgovačkim platformama, omogućavajući da energija automatski teče ka tržištima sa višim cenama. Ovi mehanizmi povećavaju efikasnost raspodele električne energije između povezanih sistema i podstiču veće učešće u berzanskom trgovanju.
Učešće međunarodnih trgovačkih kompanija takođe se povećalo poslednjih godina kako regionalna tržišta postaju dostupnija i integrisanija. Velike globalne trgovačke kompanije često donose značajnu likvidnost na berze jer posluju na više tržišta istovremeno. Povezujući cenovne signale iz Zapadne Evrope sa prilikama u Jugoistočnoj Evropi, ovi trgovci doprinose snažnijoj integraciji regionalnih elektroenergetskih sistema u širu evropsku mrežu trgovanja.
Intraday trgovanje predstavlja još jednu oblast rasta na regionalnim berzama. Kako se proizvodnja iz obnovljivih izvora energije širi širom Evrope, ponuda električne energije postaje sve volatilnija zbog promenljive proizvodnje iz solara i vetra. Intraday tržišta omogućavaju trgovcima da prilagode svoje pozicije bliže realnom vremenu na osnovu novih informacija o proizvodnji i potražnji. Sve veći udeo intraday trgovanja na regionalnim berzama odražava ovu strukturnu transformaciju tržišta električne energije.
Na primer, hrvatska berza zabeležila je oko 232.188,9 MWh intraday trgovanja tokom februara 2026. godine, što pokazuje da tržišni učesnici sve više koriste trgovanje u realnom vremenu za upravljanje fluktuacijama ponude i potražnje. Iako je intraday obim trgovanja i dalje manji od day-ahead trgovanja, očekuje se da će njegova važnost rasti kako se obnovljiva proizvodnja bude širila u regionu.
Razvoj trgovanja električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi mora se posmatrati u kontekstu šire integracije evropskog energetskog tržišta. Regionalne berze trenutno imaju nižu likvidnost od svojih zapadnoevropskih partnera, ali postaju sve sofisticiranije kako se tržišni učesnici prilagođavaju novim regulatornim okvirima i promenama u strukturi proizvodnje energije. Dalji rast obnovljivih izvora, unapređenje prekogranične prenosne infrastrukture i veće učešće međunarodnih trgovaca verovatno će dodatno povećati likvidnost regionalnih berzi.
Podaci o trgovanju električnom energijom u 2026. godini stoga odražavaju tranzicionu fazu razvoja tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Berze poput onih u Hrvatskoj i Srbiji više nisu marginalna mesta trgovanja, već postaju sve važnije platforme za formiranje cena i raspodelu električne energije. Iako likvidnost i dalje zaostaje za razvijenijim evropskim tržištima, postepeni rast obima trgovanja pokazuje da regionalne berze sve više zauzimaju centralnu ulogu u trgovini električnom energijom.
Kako se evropska tržišta električne energije budu dalje integrisala, očekuje se da će dubina i likvidnost berzi u Jugoistočnoj Evropi nastaviti da rastu. Veća transparentnost cena električne energije, bolja prekogranična prenosna povezanost i dalji rast obnovljive energije doprineće širenju berzanskog trgovanja električnom energijom. Vremenom bi ovi procesi mogli omogućiti da se regionalna tržišta sve više približe visoko likvidnim berzama Zapadne i Centralne Evrope, stvarajući jedinstveniji i efikasniji evropski sistem trgovanja električnom energijom.
