Jugoistočna Evropa postaje sve volatilnija, sve više zasnovana na obnovljivim izvorima energije i sve izloženija signalima iz unutardnevne trgovine, ali njena tržišna likvidnost i dalje ostaje neujednačena. Dvadeset prva nedelja pokazala je oštar kontrast između velikih, likvidnih berzi poput italijanskog IPEX-a i manjih regionalnih platformi poput SEEPEX-a, gde su obimi trgovine i dalje niski.
Italija je tokom nedelje trgovala sa oko 20.800 GWh, u poređenju sa Grčkom koja je imala 3.480 GWh, Bugarskom sa 2.370 GWh, Mađarskom sa 2.340 GWh, dok je SEEPEX u Srbiji imao svega oko 130 GWh.
Taj jaz u likvidnosti je veoma značajan. U tržištu sa visokim udelom obnovljivih izvora, formiranje cena zavisi od dubokog učešća tržišnih aktera, aktivnog prilagođavanja u realnom vremenu i pouzdanih signala za balansiranje sistema. Tamo gde je likvidnost slaba, cene postaju volatilnije, spread-ovi se šire, a hedžing postaje znatno teži za proizvođače, trgovce i industrijske kupce.
Za Srbiju, niska likvidnost SEEPEX-a predstavlja strukturno ograničenje. Tržište može davati jasne cenovne signale, ali još uvek ne obezbeđuje istu dubinu kao veće evropske berze. To utiče i na bankabilnost projekata iz obnovljivih izvora, jer investitori i kreditne institucije traže sigurnost ne samo u prosečnim cenama, već i u mogućnosti zaštite od tržišnog rizika.
Isti problem se javlja i kod industrijskih PPA ugovora. Izvoznici koji su izloženi mehanizmu CBAM sve više traže dugoročne ugovore za električnu energiju iz obnovljivih izvora, ali formiranje takvih ugovora zahteva pouzdane tržišne reference. Plitko tržište otežava strukturiranje bankabilnih formula otkupa, minimalnih cena, klauzula za balansiranje i indeksiranih ugovora o snabdevanju.
Mađarski HUPX ostaje regionalni benchmark zbog veće likvidnosti i položaja između Centralne Evrope i Balkana. Italija ostaje premijum tržište zbog svoje veličine, strukturne zavisnosti od uvoza i visoke izloženosti gasu. Srbija, Bugarska i Hrvatska i dalje razvijaju likvidnost potrebnu za puno iskorišćenje volatilnosti iz obnovljivih izvora.
Ovo postaje još važnije kako raste proizvodnja iz solarnih elektrana. Regionalna proizvodnja iz fotonaponskih sistema porasla je za 8,1% tokom 21. nedelje, dok je proizvodnja iz termoelektrana pala za 5%. Više solarne energije znači i više unutardnevnih promena cena. Međutim, bez dublje likvidnosti na tržištima za unutardnevnu i balansnu trgovinu, učesnici ne mogu efikasno upravljati tom volatilnošću.
Investicioni zaključak je jasan: dizajn tržišta postaje jednako važan kao i sama izgradnja proizvodnih kapaciteta. Jugoistočnoj Evropi su potrebni jača likvidnost berzi, bolja unutardnevna povezanost tržišta, dublja tržišta za balansiranje i transparentnije formiranje cena zagušenja u mreži. U suprotnom, širenje obnovljivih izvora može nadmašiti komercijalnu infrastrukturu potrebnu da bi investicije bile bankabilne.
Za trgovce, plitka likvidnost istovremeno predstavlja i priliku i rizik. Ona može dovesti do većih razlika u cenama i izraženijih pokreta tržišta, ali istovremeno povećava rizik izvršenja transakcija. Velike pozicije je teže zaštititi ili zatvoriti, naročito tokom stresnih uslova u sistemu.
Za investitore u sisteme za skladištenje energije, likvidnost je jednako važna. Projekti baterijskih sistema (BESS) zavise od iskorišćavanja cenovnih razlika. Ako su tržišta za unutardnevnu i balansnu trgovinu plitka, tehnička vrednost skladištenja se ne može u potpunosti pretvoriti u stabilne prihode.
Dvadeset prva nedelja zato pokazuje da sledeći izazov energetskog tržišta Jugoistočne Evrope nije samo izgradnja većeg broja obnovljivih izvora ili interkonekcija. Ključni izazov postaje razvoj trgovačke dubine potrebne za funkcionisanje složenijeg elektroenergetskog sistema.
Bez jače likvidnosti, tržišta u Jugoistočnoj Evropi rizikuju da postanu fizički sve zelenija, ali komercijalno manje bankabilna. Sa dubljim berzama i boljim tržišnim povezivanjem, region može pretvoriti volatilnost u investicionu vrednost.
