Budimpešta nastoji da postojeći građevinski fond pretvori u mnogo veći izvor distribuirane proizvodnje električne energije, identifikujući oko 10 miliona kvadratnih metara krovnih površina koje bi potencijalno mogle da budu iskorišćene za postavljanje solarnih panela u kombinaciji sa sistemima za skladištenje energije.
Gradonačelnik Gergelj Karačonj predstavio je ovu mogućnost kao izuzetno značajnu u odnosu na potrebe glavnog grada za električnom energijom. On je naveo da bi teoretski potencijal solarnih elektrana na krovovima Budimpešte mogao da bude ekvivalentan približno 2,5 puta većoj proizvodnji od nuklearne elektrane Pakš i da bi, uz potpuno iskorišćavanje, mogao da proizvede dovoljno električne energije da pokrije godišnju potrošnju domaćinstava u gradu.
Karačonj je takođe procenio da bi potpuna realizacija ovog potencijala mogla da smanji emisije ugljen-dioksida za gotovo 500.000 tona. Ove procene predstavljaju stav gradske uprave o tehničkom potencijalu, a ne najavu konkretnog programa izgradnje.
Budimpešta već nekoliko godina radi na mapiranju ovog potencijala. Gradska uprava je izradila mapu solarnog potencijala, a zatim pokrenula program Powered by the Sun, sa ciljem da podstakne širu primenu fotonaponskih sistema na krovovima.
Prelazak sa teoretskog potencijala krovnih površina na konkretne investicione projekte i dalje zavisi od državne politike. Karačonj je rekao da bi centralna vlada morala da uspostavi odgovarajuće finansijske i regulatorne uslove, dok bi grad mogao da koordinira realizaciju, a privatne kompanije obezbede kapital i tehnologiju.
Pravila priključenja na mrežu predstavljaju jedno od ključnih ograničenja. Prema rečima gradonačelnika, ograničenja koja utiču na mogućnost da novoinstalirani solarni sistemi predaju električnu energiju u mrežu u pojedinim slučajevima praktično su zaustavila dalji razvoj. Ublažavanje tih ograničenja moglo bi ponovo da otvori prostor za nove projekte.
Novija strategija mađarske vlade za razvoj energetike predviđa veću ulogu solarne energije, što Budimpešta vidi kao moguću osnovu za saradnju između državnih i gradskih vlasti.
Skladištenje energije predstavlja važan deo ovog koncepta. Grad ne predlaže samo dodatnu fotonaponsku proizvodnju, već kombinaciju krovnih solarnih sistema i baterija koje bi mogle da pokriju veći deo lokalnih potreba za električnom energijom i istovremeno smanje zavisnost od snabdevanja izvan Budimpešte. Identifikovana površina krovova je značajna, ali će konačna isplativost investicija zavisiti od pristupa distributivnoj mreži, regulatornih uslova i modela finansiranja dostupnih vlasnicima objekata i privatnim investitorima.
