Mađarska i Rumunija postale su tržišta sa najvišim cenama električne energije u Jugoistočnoj Evropi tokom 26. nedelje (22–28. jun 2026.), pri čemu su obe zemlje zabeležile nedeljne prosečne veleprodajne cene blizu 150 €/MWh. Mađarska je predvodila region sa cenom od 149,92 €/MWh, što predstavlja rast od 37,3% u odnosu na prethodnu nedelju, dok je Rumunija bila odmah iza sa 148,78 €/MWh, uz povećanje od 41,9%. Njihovi rezultati nisu bili samo posledica šireg regionalnog rasta cena, već kombinacije veće potražnje za električnom energijom, povećane zavisnosti od uvoza i smanjene fleksibilnosti elektroenergetskih sistema.
Tržište Mađarske ostaje jedno od najvažnijih cenovnih čvorišta u regionu zbog svog strateškog položaja između srednjoevropskih i balkanskih tokova električne energije. Kako su temperature rasle, a večernja potrošnja električne energije se povećavala, Mađarska je ponovo postala ključna referentna tačka za susedna tržišta, uključujući Srbiju, Hrvatsku, Rumuniju, Austriju i Slovačku. Snažan rast mađarskih veleprodajnih cena odražavao je šire zatezanje uslova na međusobno povezanim tržištima, pri čemu je zemlja zabeležila najviši nedeljni prosek među posmatranim berzama električne energije u Jugoistočnoj Evropi.
Rumunsko tržište takođe je doživelo značajnu promenu, pod uticajem snažnog rasta potražnje i primetnog povećanja uvoza električne energije. Iako Rumunija raspolaže raznovrsnim proizvodnim miksom koji uključuje hidroelektrane, nuklearnu energiju, termoelektrane i obnovljive izvore, veći obim uvoza tokom nedelje pokazao je da domaća proizvodnja nije bila dovoljna da u potpunosti pokrije rastuću potrošnju. Ovaj razvoj događaja pokazuje da čak i dobro izbalansirani elektroenergetski sistemi mogu postati ranjiviji tokom perioda visokih temperatura, ograničene hidroproizvodnje i jačeg povezivanja regionalnih cena.
Tržišna dinamika tokom nedelje dodatno je naglasila rastući značaj večernjih vršnih cena električne energije. Dok je solarna proizvodnja tokom dana i dalje ublažavala pritisak na cene, njen doprinos je brzo opadao u kasnim popodnevnim satima, dok je potražnja za hlađenjem ostajala visoka. Zbog toga su gasne elektrane, proizvodnja iz uglja i lignita, fleksibilnost hidroelektrana i prekogranični uvoz postali sve važniji za pokrivanje večernje potrošnje. Ograničena dostupnost fleksibilnih kapaciteta dovela je do najizraženijih skokova cena tokom večernjih sati, pri čemu je Mađarska pokazala posebno snažan cenovni pritisak.
Za Srbiju i širi region Zapadnog Balkana, razvoj događaja u Mađarskoj i Rumuniji ima direktne komercijalne posledice. Cenovni koridor koji formiraju ova dva tržišta sve više predstavlja referencu za troškove uvoza električne energije, strategije nabavke i prihode komercijalnih proizvođača iz obnovljivih izvora. Kada veleprodajne cene u Mađarskoj i Rumuniji dosegnu nivo od gotovo 150 €/MWh, susedna tržišta suočavaju se sa višim troškovima uvoza i većom izloženošću ograničenjima na prekograničnim interkonekcijama. Zbog toga kapaciteti za prenos električne energije i regionalna tržišna integracija postaju sve važniji za održavanje ravnoteže između ponude i potražnje.
Rezultati 26. nedelje pokazuju da je severni deo Jugoistočne Evrope postao glavni izvor pritiska na veleprodajne cene električne energije dok se letnja potražnja intenzivira. Ukoliko se visoke temperature nastave tokom jula, dok hidroproizvodnja ostane ograničena ili troškovi goriva dodatno porastu, Mađarska i Rumunija će verovatno ostati na vrhu regionalne cenovne krive, a zategnuti tržišni uslovi nastaviće da utiču na cene električne energije u okolnim SEE tržištima.
