Mađarski ministar spoljnih poslova Péter Szijjártó oštro se protiveo novom planu Evropske komisije koji predviđa postepeno ukidanje svih uvoznih količina ruske nafte, gasa i nuklearnog goriva do kraja 2027. godine. Predložena strategija, koja ima za cilj da eliminiše zavisnost EU od ruske energije, izazvala je negativnu reakciju Budimpešte, koja u velikoj meri zavisi od ruskih snabdevanja.
Szijjártó je tvrdio da plan narušava suverenitet zemalja članica EU jer ograničava njihovu slobodu da biraju energetske partnere. Upozorio je da bi “ideološki vođeno” isključenje ruskih izvora energije dovelo do naglog poskupljenja u Evropi i ozbiljnih ekonomskih teškoća za preduzeća. Nazvavši predlog “potpunim ludilom”, naglasio je da Mađarska neće podržati nijednu odluku EU koja ugrožava njeno pravo da obezbedi pristupačnu i pouzdanu energiju.
Mađarska trenutno uvozi više od 80% svog prirodnog gasa iz Rusije putem gasovoda, a svoje potrebe dodatno pokriva i tečnim prirodnim gasom (LNG). Uprkos sankcijama EU nakon izbijanja rata u Ukrajini, Mađarska je produbila svoju energetsku saradnju sa Moskvom.
Evropska komisija planira da u junu predloži obavezujući zakonodavni okvir koji će zahtevati od svake članice da usvoji nacionalne strategije za postepeno ukidanje ruskih energetskih uvoznih količina. Ovaj plan je deo šireg napora EU da smanji zavisnost od ruskih resursa kao odgovor na geopolitičke napetosti.
Slovački premijer Robert Fico takođe se usprotivio ovom planu, nazivajući ga “ekonomskim samoubistvom” i obećao da će se zalagati za izmene tokom zakonodavnog procesa.
Iako su ruski uvozi gasovoda u EU drastično smanjeni od 2022. godine, ruski LNG je prošle godine i dalje činio oko 19% ukupne snabdevenosti EU gasom i LNG-om. U međuvremenu, isporuke LNG-a iz SAD-a pomogle su da se nadomeste izgubljeni volumen iz ruskih gasovoda.
