Uvođenje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) počinje da menja ekonomiku trgovine električnom energijom u jugoistočnoj Evropi. Za Srbiju, čiji elektroenergetski sistem i dalje u velikoj meri zavisi od proizvodnje iz lignita kojom dominantno upravlja Elektroprivreda Srbije (EPS), ovaj mehanizam stvara strukturnu podelu između električne energije sa visokim karbonskim intenzitetom i niskougljenične energije koja može ulaziti na tržišta Evropske unije bez prohibitivnih troškova.
Prema pravilima CBAM mehanizma, električna energija koja se uvozi u Evropsku uniju dobija ugrađeni trošak emisije ugljenika povezan sa cenom emisija u EU. Električna energija proizvedena iz lignita, dominantnog goriva u Srbiji, emituje približno 1 tonu CO₂ po MWh, što znači da izvoz praktično preuzima cenu emisija ekvivalentnu dozvolama u okviru EU sistema trgovine emisijama (EU ETS). Pošto se dozvole u EU trenutno kreću oko 70–90 evra po toni, ugrađeni karbonski trošak električne energije proizvedene iz uglja i izvezene iz Srbije približava se nivou od 70–80 evra po MWh. U praksi to stavlja srpsku električnu energiju iz uglja u značajno nepovoljan položaj na veleprodajnim tržištima EU, gde se dnevne (day-ahead) cene u centralnoj Evropi često kreću između 70 i 120 evra po MWh.
Ova strukturna troškovna barijera već je promenila ponašanje na tržištu. Električna energija proizvedena iz lignita u Srbiji postala je ekonomski nekonkurentna na tržištu Evropske unije kada se uključi komponenta emisija ugljenika. Kao rezultat toga, izvoz električne energije iz uglja u praksi je izgubio pristup kupcima u EU u uobičajenim tržišnim uslovima.
Ipak, isti mehanizam koji ograničava izvoz karbonski intenzivne električne energije istovremeno stvara stratešku priliku za niskougljeničnu proizvodnju. Električna energija sa minimalnim ugrađenim emisijama – naročito ona proizvedena iz hidroenergije, vetra ili solarne energije – može ući na tržište EU bez CBAM kaznenog troška za emisije. Ova nova kategorija energije može se opisati kao CBAM-usklađena električna energija.
U praktičnom smislu, CBAM-usklađena električna energija označava električnu energiju čiji je karbonski intenzitet proizvodnje toliko nizak da trošak ugrađenih emisija u okviru CBAM mehanizma postaje zanemarljiv. Hidroenergija, vetar i solarna energija spadaju u ovu kategoriju jer je njihov ukupni karbonski intenzitet tokom životnog ciklusa izuzetno nizak u poređenju sa ugljem.
Srbija već poseduje osnovu za ovakav izvoz. Zemlja raspolaže sa približno 3 GW hidroenergetskih kapaciteta, uključujući velike hidroelektrane Đerdap I i Đerdap II na reci Dunav, koje zajedno čine značajan deo domaće niskougljenične proizvodnje električne energije. Električna energija iz ovih postrojenja ima minimalan karbonski intenzitet i zato praktično ne podleže CBAM kazni prilikom izvoza u Evropsku uniju.
Međutim, proizvodnja iz hidroelektrana varira u zavisnosti od padavina i nivoa akumulacija. Da bi stvorila stabilnu platformu za izvoz CBAM-usklađene električne energije, Srbija mora proširiti svoj portfelj obnovljivih izvora energije. Projekti vetroelektrana i solarnih elektrana zato postaju centralni deo nove strategije izvoza električne energije.
Nedavne aukcije za obnovljive izvore energije počele su da otvaraju nove razvojne projekte. Vetroparkovi u severnoj i istočnoj Srbiji među najnaprednijim su projektima, zahvaljujući povoljnim vetrovnim uslovima i pristupu prenosnoj infrastrukturi. Solarni projekti se takođe brzo razvijaju, naročito u centralnoj i južnoj Srbiji gde je sunčevo zračenje jače.
Ekonomika ovih projekata postaje sve povoljnija u kontekstu CBAM mehanizma. Pošto obnovljiva energija ima zanemarljive emisije ugljenika, ona se može prodavati na tržištima EU bez karbonskog troška koji se primenjuje na električnu energiju proizvedenu iz uglja. U praksi, CBAM stvara svojevrsnu cenovnu premiju za izvoz obnovljive električne energije.
Ova premija nastaje zato što proizvođači obnovljive energije konkuriraju na tržištima gde električna energija proizvedena iz uglja izvan EU mora da internalizuje trošak emisija ugljenika. Kao rezultat toga, obnovljiva električna energija proizvedena u Srbiji može postati konkurentnija od električne energije iz uglja proizvedene u istom sistemu.
Za privatne proizvođače obnovljive energije, ova situacija stvara novu komercijalnu dinamiku na srpskom tržištu električne energije. Istorijski posmatrano, trgovinom električnom energijom u Srbiji dominirala je Elektroprivreda Srbije (EPS), koja kontroliše većinu proizvodnih kapaciteta i koordinaciju prenosa. Nezavisni proizvođači energije uglavnom su se oslanjali na domaće ugovore o otkupu električne energije ili na mehanizme podrške države.
Uvođenje CBAM mehanizma otvara alternativni izvor prihoda. Električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora od strane privatnih investitora mogla bi se potencijalno izvoziti na tržišta EU putem prekograničnih platformi za trgovinu električnom energijom ili kroz bilateralne ugovore o otkupu sa evropskim kupcima koji traže niskougljeničnu energiju.
Evropske energetske kompanije i industrijska preduzeća sve više zahtevaju električnu energiju sa sertifikovano niskim karbonskim intenzitetom. Ova potražnja nije motivisana samo klimatskom politikom, već i korporativnim ciljevima dekarbonizacije. Kako CBAM povećava razliku u troškovima između karbonski intenzivne i niskougljenične energije, evropski kupci će sve više davati prednost uvozu obnovljive električne energije.
Privatni proizvođači obnovljive energije u Srbiji mogli bi stoga monetizovati svoju proizvodnju kroz izvozne ugovore sa partnerima iz Evropske unije. Takvi ugovori mogu imati više oblika.
Jedna mogućnost podrazumeva fizički izvoz električne energije putem regionalnih berzi električne energije ili bilateralnih trgovinskih aranžmana. Električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora mogla bi se prodavati na povezanim tržištima poput Mađarske, Rumunije ili Hrvatske, a zatim stići do potrošača EU kroz integrisano evropsko tržište električne energije.
Drugi model uključuje dugoročne prekogranične ugovore o kupovini električne energije (PPA). Evropske kompanije sa ciljevima dekarbonizacije sve češće traže snabdevanje obnovljivom energijom iz obližnjih regiona sa bogatim resursima. Potencijal Srbije u oblasti vetra i solarne energije mogao bi tako privući dugoročne ugovore sa industrijskim kupcima iz EU.
Treći model uključuje garancije porekla energije. Ovi sertifikati potvrđuju da električna energija potiče iz obnovljivih izvora i omogućavaju kupcima da prijave potrošnju niskougljenične energije čak i kada električna energija fizički putuje kroz integrisane elektroenergetske mreže. Zbog toga obnovljiva energija iz Srbije može imati dodatnu vrednost kroz prateće sertifikate.
Profitabilnost ovakvih projekata zavisi od više tržišnih varijabli. Veleprodajne cene električne energije u centralnoj Evropi često značajno variraju u zavisnosti od cene gasa, nivoa proizvodnje iz obnovljivih izvora i vremenskih uslova. Međutim, uklanjanje konkurencije električne energije iz uglja kroz CBAM efektivno povećava relativnu vrednost izvoza obnovljive energije.
Na primer, ukoliko prosečna veleprodajna cena u EU iznosi 90 evra po MWh, a električna energija iz uglja iz Srbije nosi CBAM kaznu od oko 75 evra po MWh, obnovljiva električna energija proizvedena u Srbiji postaje dramatično konkurentnija na tržištima Evropske unije.
Ova dinamika stvara snažan podsticaj za privatne investitore da razvijaju projekte obnovljive energije koji su direktno usmereni na izvoz. Investitori bi mogli graditi vetroparkove ili solarne elektrane povezane sa prenosnim sistemom Srbije, dok bi ciljali tržišta izvoza gde su cene električne energije i karbonske premije veće.
Skladištenje energije takođe će igrati ključnu ulogu u ovoj strategiji izvoza. Proizvodnja iz obnovljivih izvora zavisi od vetra i sunčevog zračenja, dok se potražnja za električnom energijom menja tokom dana. Sistemi za skladištenje energije – posebno baterijska skladišta ili reverzibilne hidroelektrane – mogu pomoći u stabilizaciji izvoza i omogućiti proizvođačima da prodaju energiju tokom perioda visokih cena.
Srbija već planira razvoj reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja bi mogla obezbediti značajan kapacitet za skladištenje energije i balansiranje obnovljive proizvodnje, kao i podršku prekograničnoj trgovini električnom energijom. Takva infrastruktura povećala bi pouzdanost izvoza obnovljive energije i njenu komercijalnu vrednost.
Transformacija izvoza električne energije pod uticajem CBAM mehanizma ima i šire implikacije za regionalna tržišta električne energije. Kako električna energija iz uglja postaje manje konkurentna na tržištima EU, trgovinski tokovi u jugoistočnoj Evropi mogu se reorganizovati prema karbonskom intenzitetu.
Elektroenergetski sistemi Zapadnog Balkana sa velikim udelom proizvodnje iz uglja mogli bi sve više trgovati električnom energijom međusobno, dok bi sistemi bogati obnovljivim izvorima energije uspostavljali snažnije veze sa tržištima Evropske unije. Zemlje sa velikim udelom hidroenergije, poput Albanije i Crne Gore, mogle bi time dobiti strateški značaj u regionalnim mrežama trgovine električnom energijom.
Za Srbiju, strateški cilj biće pronalaženje ravnoteže između postojećeg sistema proizvodnje iz uglja i nove ekonomike niskougljenične električne energije. Termoelektrane će verovatno i dalje ostati ključne za stabilnost domaćeg snabdevanja tokom tranzicionog perioda. Ipak, širenje obnovljivih izvora može postepeno pozicionirati Srbiju kao izvoznika CBAM-usklađene električne energije na evropskom tržištu.
Ova tranzicija zahtevaće značajna ulaganja u obnovljive kapacitete, prenosnu infrastrukturu i sisteme za skladištenje energije. Takođe će biti potrebne regulatorne reforme kako bi se nezavisnim proizvođačima električne energije omogućio lakši pristup izvoznim tržištima.
Ukoliko se ovi uslovi ispune, privatni proizvođači obnovljive energije u Srbiji mogli bi postati jedni od najvećih dobitnika mehanizma CBAM. Ono što je na početku izgledalo kao prepreka za izvoz električne energije moglo bi se na kraju pokazati kao katalizator za transformaciju regionalne trgovine električnom energijom i ubrzanje razvoja niskougljenične proizvodnje.
Pripremljeno od strane cbam.engineer
