Evropska potraga za kritičnim mineralnim sirovinama sve češće usmerava investitore ka jednom naizgled neočekivanom odredištu.
Decenijama su se rasprave o evropskom snabdevanju bakrom uglavnom fokusirale na tradicionalne rudarske zemlje poput Španije, Portugalije, Švedske i Finske. Danas se, međutim, jedna od najvažnijih evropskih priča o rastu proizvodnje bakra razvija u istočnoj Srbiji.
Ova transformacija bila je izuzetna.
Region koji je istorijski bio povezan sa državnim rudarskim kompanijama i nedovoljnim ulaganjima postao je dom nekih od najznačajnijih evropskih projekata eksploatacije bakra. U središtu ove transformacije nalazi se Zijin Majning grupa (Zijin Mining Group), kineski rudarski gigant koji je preuzeo nekadašnji RTB Bor, a potom razvio svetski značajno ležište bakra i zlata Čukaru Peki.
Brojke jasno pokazuju zašto investitori obraćaju pažnju.
Borski rudarski basen sadrži jednu od najvećih koncentracija resursa bakra u Evropi. Od dolaska u Srbiju, kompanija Zijin uložila je više milijardi dolara u razvoj rudnika, preradne kapacitete, modernizaciju topionice i istraživačke programe. Proizvodnja bakra u regionu značajno je povećana, dok je njegov izvoz postao sve važniji faktor spoljnjotrgovinskih rezultata Srbije.
Ležište Čukaru Peki ima poseban značaj.
Otkrila ga je kanadska kompanija Nevsun risorsiz (Nevsun Resources), pre nego što je postalo deo portfelja Zijina kroz preuzimanje te kompanije. Ovo nalazište ubraja se među najbogatija otkrića bakra po sadržaju rude na svetu u poslednjih nekoliko decenija. Razvoj projekta Gornja zona (Upper Zone) brzo ga je svrstao među najprofitabilnije nove rudnike bakra koji su ušli u proizvodnju bilo gde u svetu.
Međutim, ova priča prevazilazi samo rudarstvo.
Evropska agenda elektrifikacije privrede i energetike zahteva ogromne količine bakra. Električna vozila troše približno tri do četiri puta više bakra od vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Vetroelektrane, solarni parkovi, baterijski sistemi za skladištenje energije i prenosna elektroenergetska infrastruktura takođe zahtevaju velike količine ovog metala.
Zbog toga ambicije Evropske unije u oblasti energetske tranzicije i industrijske konkurentnosti direktno zavise od sigurnog snabdevanja bakrom.
To stvara značajnu stratešku priliku za Srbiju.
Iako nije članica Evropske unije, Srbija je duboko integrisana u evropske proizvodne lance vrednosti. Bakar proizveden u Boru može relativno lako stići do proizvođača automobila, elektroopreme i tehnologija za obnovljive izvore energije širom kontinenta.
Naredna faza razvoja mogla bi biti još značajnija.
Među investitorima se sve češće postavlja pitanje da li Srbija može da ode korak dalje od proizvodnje koncentrata bakra i rafinisanog bakra, ka aktivnostima sa višom dodatom vrednošću, poput proizvodnje bakarnih proizvoda, elektroindustrijskih materijala i industrijske proizvodnje povezane sa energetskom tranzicijom.
Takav zaokret pratio bi šire trendove prisutne na tržištima kritičnih mineralnih sirovina, gde države nastoje da zadrže veći deo vrednosti kroz preradu i finalnu proizvodnju, umesto da izvoze isključivo sirovine.
Posledice po investicije su značajne.
Rudarske kompanije nastavljaju da šire istraživačke programe širom istočne Srbije. Nekoliko međunarodnih manjih i srednje velikih rudarskih kompanija i dalje je aktivno u okviru Timočkog magmatskog kompleksa, jednog od najperspektivnijih evropskih regiona za otkrivanje novih ležišta bakra.
Unapređenje infrastrukture, modernizacija topionice i sve bolje geološko razumevanje područja dodatno povećavaju privlačnost ovog rudarskog regiona.
Za Evropu, Srbija nudi ono što postaje sve ređe — mogućnost značajnog povećanja proizvodnje bakra u relativnoj blizini glavnih industrijskih centara potrošnje.
Za Srbiju, bakar predstavlja priliku da postane mnogo više od obične rudarske destinacije.
On pruža mogućnost da zemlja postane jedan od najvažnijih evropskih snabdevača metalom koji predstavlja jedan od ključnih temelja evropske energetske tranzicije.
