Razlika između komercijalno prijavljenih rasporeda trgovine električnom energijom i fizičkih tokova električne energije proširila se kroz prenosnu mrežu Zapadnog Balkana tokom drugog kvartala 2026. godine, stvarajući sve složeniji operativni izazov za operatore prenosnih sistema (TSO).
Najupečatljiviji primer bila je granica između Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Planirani izvoz električne energije iz Bosne i Hercegovine u Hrvatsku smanjen je za oko 43% međugodišnje, na približno 282 GWh. Međutim, fizički tokovi u istom smeru povećani su za oko 270%, pri čemu je preko granice fizički preneto više od 800 GWh električne energije.
Fizički tok električne energije tako je dostigao gotovo tri puta veći obim od onog koji su pokazivali komercijalni rasporedi. Ovo odstupanje pojavilo se već u prvom kvartalu, ali je tokom drugog kvartala postalo znatno izraženije.
Na granici Albanije i Grčke zabeležen je suprotan obrazac. Planirani izvoz električne energije iz Albanije ostao je blizu uobičajenog nivoa, uz rast od oko 3%, dok su fizički tokovi pali za približno 63%. Električna energija komercijalno prijavljena za isporuku Grčkoj, po svemu sudeći, umesto toga je fizički tekla ka severu preko Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Širi podaci o fizičkim tokovima potvrđuju jačanje pravca kretanja električne energije od juga ka severu. Fizički tokovi iz Grčke ka Severnoj Makedoniji povećani su za više od 200%, dok su tokovi iz Severne Makedonije ka Srbiji porasli za sličan obim. Fizički tokovi iz Crne Gore ka Bosni i Hercegovini takođe su povećani za više od 200%. Povezana prenosna mreža stoga je prenosila električnu energiju ka Hrvatskoj i drugim granicama sa EU, bez obzira na to gde su komercijalne transakcije bile nominovane.
Za operatore prenosnih sistema, komercijalni rasporedi predstavljaju ključan ulazni podatak za analizu sigurnosti mreže. Oni omogućavaju operatorima da procene očekivano opterećenje mreže, utvrde raspoložive sigurnosne margine i pripreme korektivne mere. Kada fizička električna energija teče drugačijom putanjom od komercijalno nominovane transakcije, operatori prenosnih sistema moraju da održavaju veće sigurnosne rezerve i češće intervenišu kroz redispečing, kontratrgovinu i druge korektivne mere.
Ove intervencije stvaraju dodatne troškove za elektroenergetski sistem. Iako početne troškove mogu snositi operatori prenosnih sistema, oni se na kraju mogu odraziti kroz mrežarine, troškove upravljanja zagušenjima i smanjenje prenosnog kapaciteta dostupnog učesnicima na tržištu. Neusklađenost takođe može oslabiti prostornu logiku prihoda od upravljanja zagušenjima, pri čemu se prihod ostvaruje na jednoj granici, dok se stvarno fizičko zagušenje javlja na drugom delu mreže.
CBAM može indirektno doprinositi ovom problemu menjajući komercijalne pravce kojima se električna energija prijavljuje za trgovinu. Trgovci reaguju na nacionalne podrazumevane emisione faktore, prekogranične cenovne razlike i uslove za ostvarivanje prava na povoljniji tretman, dok fizička električna energija i dalje teče u skladu sa zakonima povezane elektroenergetske mreže. Što je veće odstupanje između komercijalnih podsticaja i fizičkih tokova električne energije, veći je operativni pritisak na operatore prenosnih sistema.
Ovaj problem ne može da reši samo jedan operator prenosnog sistema. Koordinisani obračun prenosnog kapaciteta, zajedničko modelovanje mreže i regionalno upravljanje zagušenjima biće sve važniji na području Zapadnog Balkana i susednih tržišta EU. Biće potrebna i veća transparentnost u pogledu kružnih tokova električne energije, kao i usklađeni pristupi raspodeli troškova korektivnih mera.
Regionalno tržište električne energije prolazi kroz komercijalno preoblikovanje brže nego što fizička prenosna mreža može da mu se prilagodi. Taj rastući jaz stvara infrastrukturne i regulatorne troškove koji će se na kraju odraziti na mrežarine, potrebe za ulaganjima u mrežu i količinu prekograničnog prenosnog kapaciteta koji može bezbedno da bude stavljen na raspolaganje trgovcima.
