Vetropark snage 130 MW na Zapadnom Balkanu mogao bi da izgubi oko 8,9 miliona evra za šest meseci ukoliko ne bude mogao da ostvari prihode po cenama električne energije na mađarskom tržištu, zbog nemogućnosti ispunjavanja uslova za primenu stvarnih vrednosti ugrađenih emisija u okviru Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Ova procena pokazuje kako nerešeno pitanje usklađenosti sa regulatornim zahtevima može direktno da preraste u značajan rizik za finansiranje projekta za investitore u obnovljive izvore energije.
Sekretarijat Energetske zajednice izračunao je potencijalni gubitak prihoda poređenjem prihoda koje bi vetropark ostvario prodajom električne energije na domaćem tržištu van EU sa prihodima koje bi isti profil proizvodnje po satima mogao da ostvari na mađarskom tržištu električne energije, odnosno na berzi HUPX, nakon uračunavanja troškova prekograničnog prenosnog kapaciteta. Obračun obuhvata period od januara do juna 2026. godine, a zasnovan je na izmerenom profilu proizvodnje susednog vetroparka, skaliranom na instaliranu snagu od 130 MW.
Razlika u prihodima proizlazi iz uslova koje izvoznici električne energije iz obnovljivih izvora iz trećih zemalja moraju da ispune kako bi za potrebe CBAM-a mogli da koriste stvarne vrednosti emisija. Jedan od tih uslova jeste sertifikacija koju sprovodi akreditovano telo za verifikaciju, pri čemu verifikator mora da dobija najmanje mesečne privremene izveštaje kojima se dokazuje ispunjenost relevantnih uslova za usklađenost.
Međutim, nacionalna akreditaciona tela počela su da uvode programe za akreditaciju CBAM verifikatora tek tokom leta 2026. godine. Očekivalo se da će prvi akreditovani verifikatori postati dostupni tek krajem 2026. ili početkom 2027. godine. To znači da deklaranti i proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora u praksi nisu mogli da ispune jedan od ključnih uslova tokom značajnog dela prve godine pune primene CBAM-a. Takođe ostaje otvoreno pitanje da li će verifikator angažovan u kasnijoj fazi moći retroaktivno da potvrdi usklađenost za 2026. godinu.
Za investitore u projekte obnovljivih izvora energije, ovaj problem prevazilazi neposredni gubitak prihoda. On direktno utiče na bankabilnost prekogranične tržišne izloženosti. Finansijski model zasnovan na pristupu skupljim tržištima, poput Mađarske ili Italije, možda će morati da bude zamenjen konzervativnijim scenarijem zasnovanim na domaćim cenama sve dok se ne potvrde dostupnost akreditovanih verifikatora, podobnost ugovora o otkupu električne energije (PPA) i potrebni mehanizmi sledljivosti.
Gubitak prihoda od 8,9 miliona evra u primeru vetroparka od 130 MW odgovara iznosu većem od 68.000 evra po instaliranom MW za samo šest meseci. Za projekat finansiran dugom, takav manjak mogao bi značajno da pogorša pokazatelje pokrića servisiranja duga, odloži isplatu prinosa investitorima i smanji prinose na kapital. Efekat je posebno značajan u ranoj fazi rada projekta, kada su obaveze po osnovu servisiranja duga visoke, a rezerve predviđene za nepredviđene troškove izgradnje možda već u velikoj meri iskorišćene.
Zbog toga će kreditori verovatno tretirati CBAM podobnost kao zasebnu tehničku i ugovornu oblast dubinske analize. Njihova procena moraće da obuhvati satno merenje, integritet SCADA podataka, usklađivanje podataka o obračunu, strukturu PPA ugovora, prekogranične nominacije, tretman energije za balansiranje, revizorska prava i planirano angažovanje akreditovanog verifikatora.
Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora, sa druge strane, trebalo bi da počnu sa pripremom potrebne dokumentacije na mesečnom nivou čak i pre nego što formalna verifikacija postane dostupna. Verifikator angažovan u kasnijoj fazi može pouzdano da proceni usklađenost za prethodni period samo ukoliko su osnovni podaci potpuni, dosledni i zaštićeni od naknadnih izmena.
Nedostatak akreditovanih CBAM verifikatora praktično je stvorio privremenu regulatornu prepreku između proizvodnje iz obnovljivih izvora i pristupa vrednijim tržištima električne energije u EU. Dok se ta prepreka ne ukloni, projekti obnovljivih izvora mogu biti tehnički sposobni da izvoze električnu energiju, ali komercijalno ograničeni na domaća tržišta sa nižim cenama, što stvara dodatnu neizvesnost za investitore, kreditore i projektne developere.
