Naftna kompanija Srbije NIS vratila se u zonu profita u prvoj polovini 2026. godine, ali bolji finansijski rezultati nisu uklonili širu stratešku neizvesnost koja okružuje poslovanje kompanije. Grupa je ostvarila neto dobit od 83,5 miliona evra i EBITDA od približno 300 miliona evra, uz podršku viših cena sirove nafte, pozitivnih efekata zaliha i kontinuiranih mera kontrole troškova.
Prosečna cena nafte Brent od 92,60 dolara po barelu stvorila je povoljno tržišno okruženje, dok je NIS nastavio investicioni program sa kapitalnim ulaganjima od 101 milion evra tokom prvih šest meseci godine. Međutim, kompanija je i dalje zavisila od privremenih dozvola američkih institucija za poslovanje zbog vlasničke strukture povezane sa ruskim akcionarima.
Najnovije produženje licence omogućava NIS-u da nastavi nabavku sirove nafte, rad rafinerije i distribuciju goriva do 28. avgusta. Iako ova dozvola sprečava neposredan prekid poslovanja, kratko trajanje odobrenja ostaje jedna od najvećih strateških slabosti kompanije.
Ponavljana privremena produženja licenci obezbeđuju kratkoročnu operativnu stabilnost, ali ne stvaraju sigurnost potrebnu za dugoročno poslovno planiranje. Nedostatak jasnog rešenja utiče na ugovore o nabavci sirove nafte, uslove finansiranja, osiguranje, pomorski transport i donošenje velikih investicionih odluka.
NIS ostaje ključna kompanija za energetsku sigurnost Srbije. Tokom prve polovine 2026. godine, kompanija je preradila 1,6 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda, dok je prodaja naftnih derivata dostigla 1,4 miliona tona.
Kompanija upravlja mrežom od 384 benzinske stanice, od kojih se 327 nalazi u Srbiji, čime rafinerija u Pančevu predstavlja strateški važan element domaćeg snabdevanja gorivom, državnih prihoda i industrijskih lanaca snabdevanja. Svaki duži prekid rada zato bi imao posledice koje prevazilaze samo poslovanje NIS-a i direktno bi uticao na širu ekonomiju Srbije.
Letnji hidrološki uslovi dodatno su povećali rizike. Izuzetno nizak vodostaj Dunava smanjio je kapacitet rečnog transporta na svega 30–40% uobičajenog nivoa, ograničavajući alternativne pravce dopreme goriva upravo u trenutku kada je fleksibilnost snabdevanja postala posebno važna.
Kao odgovor na potencijalne rizike, Srbija je privremeno stavila na raspolaganje obavezne operativne rezerve dizela koje drže naftne kompanije, smanjila akcize za 20% i zadržala državne strateške rezerve netaknute. Ove mere su povećale sigurnost snabdevanja, ali su istovremeno pokazale povezanost između rada rafinerije, transportne infrastrukture i geopolitičkih rizika.
Jedno od mogućih rešenja za vlasničku strukturu moglo bi uključiti mađarsku kompaniju MOL, ali će konačan ishod zavisiti od uslova transakcije, odobrenja u vezi sa sankcijama, korporativnog upravljanja i sposobnosti Srbije da zadrži strateški uticaj nad kompanijom.
NIS je već počeo da smanjuje regionalnu izloženost prodajom svoje rumunske filijale i pripremama za potencijalnu prodaju poslovanja u Bugarskoj. Obe transakcije zahtevaju regulatorna odobrenja i saglasnost američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).
Ove prodaje mogle bi da poboljšaju finansijsku fleksibilnost NIS-a i pojednostave regionalnu strukturu kompanije, ali bi istovremeno smanjile geografsku diversifikaciju u trenutku kada energetska sigurnost postaje sve važnija.
Istovremeno, Srbija radi na diversifikaciji pravaca snabdevanja sirovom naftom preko Mađarske. Državna kompanija Transnafta podnela je zahtev za procenu uticaja na životnu sredinu za planirani naftovod koji bi povezao Horgoš i Novi Sad, čime bi se Srbija povezala sa sistemom Družba i smanjila zavisnost od postojeće rute JANAF preko Hrvatske.
Planirana vrednost ugovora za izgradnju i nadzor projekta procenjena je na oko 131 milion evra bez PDV-a. Projekat bi unapredio logističku fleksibilnost i obezbedio dodatni pravac snabdevanja, iako sam po sebi ne bi automatski eliminisao izloženost ruskoj nafti ukoliko povezani sistemi ostanu pod uticajem geopolitičkih i sankcionih rizika.
Uprkos neizvesnosti oko budućeg strateškog položaja, NIS nastavlja sa manjim operativnim ulaganjima. Dve gasne elektrane u Banatskom Miloševu i Srpskoj Crnji ušle su u probni rad nakon investicije vredne 17 miliona evra.
Sa ukupnom snagom od 5 MW, postrojenja bi trebalo da proizvode oko 40,5 GWh električne energije godišnje koristeći ranije nedovoljno iskorišćene količine gasa sa naftnih polja. Ovi projekti poboljšavaju energetsku efikasnost i korišćenje resursa, ali ne mogu rešiti širu neizvesnost oko kontinuiteta rada rafinerije i buduće vlasničke strukture.
Glavni izazov za NIS zato se pomerio sa kratkoročne profitabilnosti na dugoročnu raspodelu rizika. Srbiji su potrebni stabilan rad rafinerije, pouzdani pravci snabdevanja sirovom naftom i sigurne rezerve goriva, dok će svaki budući vlasnik zahtevati stabilno korporativno upravljanje, zaštitu od sankcionih rizika i predvidiv pristup međunarodnim tržištima.
Održivo rešenje moraće istovremeno da obuhvati više elemenata: vlasničku strukturu, kontrolu nad kompanijom, ugovore o snabdevanju, pristup bankarskim uslugama, osiguranje i mehanizme upravljanja vanrednim zalihama goriva.
Sama operativna licenca nije suštinski uzrok problema. Ona je samo mehanizam kroz koji širi vlasnički i geopolitički izazov utiče na jednu od strateški najvažnijih energetskih kompanija Srbije.
