Republička komisija za overu geoloških rudnih rezervi pri Ministarstvu zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja potvrdila je šestog oktobra rezerve rude u majdanpečkom „Čoka Marinu“ i overila geološki elaborat za taj rudnik zlata. Istog dana, u Beogradu je odbranjen i elaborat o geološkim rezervama u rudnim telima „T1“ i „T2“ u Jami. Time je, kako je na konferenciji za novinare, 7. oktobra, izjavio direktor RTB-a za razvoj Dimča Jenić, istraživački rad basenskih geoloških službi okončan sa još blizu milion tona overenih bilansnih rudnih rezervi. Jer, u „Čoka Marinu“ potvrđeno je 220.714 tona rude, a u jamskim rudnim telima ukupno 752.788 tona.
– Elaborat o rudnim rezervama „Čoka Marina“ sadrži geološke, bilansne i bilanse rudne rezerve po tehnološkim tipovima orudnjenja. Geološke rezerve iznose 270.776 tona rude, a bilansne (koje se mogu profitabilno eksploatisati) 220.714 tona. U toni te rude krije se (u proseku) 5,92 grama zlata i 40,53 grama srebra, a srednji sadržaj bakra je 2,16 odsto, cinka 0,96% i olova 0,60% – kazao je Jenić. Pritom je objasnio da su na osnovu tih količina definisane i eksploatacione rezerve koje, u skladu sa usvojenom metodom otkopavanja, iznose 95 procenata od overenih bilansnih rezervi.
– To praktično znači da iz rude „Čoka Marina“ mogu da se dobiju 1,2 tone zlata, preko 8,5 tona srebra, 4.500 tona bakra, dve hiljade tona cinka i 1.200 tona olova – podvukao je Jenić.
Odbranom elaborata o geološkim rudnim rezervama „Čoka Marina“ stvoreni su uslovi da se nastave pripreme za početak eksploatacije ovog zlatonosnog ležišta u aprilu sledeće godine.
– U toku naredne nedelje počeće prerada tehnološkog uzorka rude koja će se flotirati na dopunskom postrojenju u majdanpečkoj Flotaciji. Tamo je, podsetiću, izgrađena posebna linija za njenu preradu do koncentrata. Kada industrijska proba bude gotova, rezultati analize koncentrata biće predstavljeni kompanijama koje su zainteresovane za njegovu preradu. Uslediće, potom, sklapanje komercijalnog ugovora sa nekom od njih (do sada su četiri inostrane kompanije požele poslovni aranžman sa Basenom) i početak eksploatacije, naravno po dobijanju dozvole za izvođenje rudarskih radova. Koncentrat dobijen preradom rude „Čoka Marina“ se, da ponovim još jednom, neće pretapati u Boru, već u nekoj svetskoj topionici koja poseduje kompletnu tehnologiju za topljenje takvog koncentrata – objasnio je Jenić.
Govoreći o geološkim rezervama u rudnim telima „T1“ i „T2“ direktor razvoja u RTB-u Bor istakao je da je overom elaborata dokazano da ta jamska ležišta imaju ukupno 752.788 tona bilansne rude u kojoj ima 0,727 grama zlata i 2,525 grama srebra, a srednji sadržaj bakra je 1,736%. Računica na osnovu preliminarne metode otkopavanja pokazala je da je reč o 650 hiljada tona eksploatacionih rezervi koje omogućavaju otkopavanje u narednih pet i po godina.
Izvor rtb.rs
