Tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi zabeležila su pad cena tokom 21. nedelje, ali je tržište prirodnog gasa poslalo potpuno drugačiji signal. Dok su cene električne energije pale u većini zemalja regiona, evropske cene gasa ostale su blizu nivoa od 50 €/MWh, zadržavajući visok rizik troškova goriva u elektroenergetskom sektoru, industriji i sistemima daljinskog grejanja.
Referentni terminski ugovor za gas na tržištu TTF sa isporukom u narednom mesecu imao je prosečnu cenu od 49,9 €/MWh, što predstavlja rast od 5% u odnosu na prethodnu nedelju, dok je jednomesečni terminski ugovor u trenutku objavljivanja izveštaja trgovao na nivou od 46,460 €/MWh. Iako to ne predstavlja kriznu volatilnost, takve cene su i dalje strukturno visoke u poređenju sa nivoima koji su bili uobičajeni na evropskom tržištu gasa pre energetske krize.
Ovo je značajno zato što niže cene električne energije mogu stvoriti pogrešan utisak o smanjenju ukupnih energetskih troškova. Tokom 21. nedelje cene električne energije pale su zbog slabije potražnje, povećane proizvodnje iz solarnih elektrana i smanjenog angažovanja termoelektrana. Međutim, prirodni gas ostao je skup jer tržište i dalje uračunava geopolitičke rizike, konkurenciju za tečni prirodni gas (LNG) i potrebe za popunjavanjem skladišta tokom letnjeg perioda.
Za proizvođače električne energije iz gasnih elektrana to znači da profitabilnost ostaje pod pritiskom. Regionalna proizvodnja iz gasnih elektrana smanjena je za 6,6%, dok je ukupna proizvodnja iz termoelektrana pala za 5%. Mađarska je zabeležila najveći pad termoenergetske proizvodnje, dok je Grčka povećala proizvodnju iz gasnih elektrana kako bi nadoknadila slabiju proizvodnju iz vetroelektrana i hidroelektrana.
Rezultat je znatno volatilnije okruženje za angažovanje proizvodnih kapaciteta. Gasne elektrane su i dalje neophodne zbog svoje fleksibilnosti, ali ih visoki troškovi goriva čine skupim marginalnim proizvođačima. Sve češće rade tokom perioda nestašice energije ili balansiranja sistema, umesto da predstavljaju stabilan izvor bazne proizvodnje.
Za industrijske potrošače rizik je još širi. Hemijska industrija, metalurgija, prehrambena industrija, proizvodnja keramike, stakla i sistemi daljinskog grejanja i dalje su snažno izloženi cenama prirodnog gasa čak i kada tržište električne energije beleži pad cena. Niža cena električne energije ne uklanja pritisak troškova za kompanije koje direktno koriste gas u svojim proizvodnim procesima.
Upravo ovde pitanje konkurentnosti privrede dobija strateški značaj. Izvoznici iz Jugoistočne Evrope koji posluju sa kupcima iz Evropske unije već se suočavaju sa nestabilnim energetskim troškovima, pritiskom obračuna emisija ugljenika i dodatnim zahtevima povezanim sa mehanizmom CBAM (Mehanizam za prekogranično prilagođavanje emisija ugljenika). Skup prirodni gas dodaje još jedan sloj neizvesnosti, posebno u sektorima gde elektrifikacija proizvodnje još nije završena ili je tehnički teško izvodljiva.
Izveštaj takođe povezuje zategnutost evropskog tržišta gasa sa rizicima po rute snabdevanja LNG-om kroz Ormuski moreuz, kao i sa širom geopolitičkom nestabilnošću. Zbog toga se u evropskim cenama gasa i dalje zadržava značajna bezbednosna premija, čak i kada kratkoročna ravnoteža između ponude i potražnje deluje stabilno.
Podaci o tokovima tečnog prirodnog gasa pokazuju koliko su regionalni lanci snabdevanja osetljivi. Uvoz LNG-a u Grčku smanjen je za 7,3%, u Italiju za 1,96%, dok je u Hrvatskoj zabeležen pad od 2% u odnosu na prethodnu nedelju.
Iako su to relativno umerena nedeljna kretanja, ona ukazuju na širu realnost: energetska bezbednost Jugoistočne Evrope sve više zavisi od raspoloživosti LNG terminala, globalnih tokova tečnog prirodnog gasa, pristupa skladištima i fleksibilnosti prekograničnih gasovoda.
To dodatno jača argumente u korist elektrifikacije i ulaganja u obnovljive izvore energije. Kada prirodni gas ostaje strukturno skup, električna energija iz obnovljivih izvora sa niskim marginalnim troškovima postaje sve privlačnija industrijskim potrošačima, naročito kada je povezana sa sistemima za skladištenje energije i dugoročnim ugovorima o kupovini električne energije (PPA ugovorima).
Pravac inicijative AccelerateEU, na koji se izveštaj poziva, zasniva se na istoj logici – smanjiti zavisnost od nestabilnih uvoznih fosilnih goriva i povećati otpornost energetskog sistema kroz domaće izvore čiste energije i ubrzanu elektrifikaciju.
Za Jugoistočnu Evropu, praktične posledice su jasne. Gasna infrastruktura ostaje važna za energetsku sigurnost i fleksibilnost sistema, ali ne može predstavljati jedini most ka energetskoj tranziciji. Visoke cene gasa povećavaju vrednost skladištenja energije, upravljanja potrošnjom, fleksibilnosti hidroelektrana i prekograničnog balansiranja sistema.
Dvadeset prva nedelja zato pokazuje postojanje podeljenog energetskog tržišta. Cene električne energije pale su zahvaljujući većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i slabijoj potražnji, što je kratkoročno poboljšalo tržišne osnove. Istovremeno, cene prirodnog gasa ostale su visoke jer strukturna zavisnost Evrope od uvoza energije i geopolitička premija rizika još uvek nisu rešeni.
Upravo će taj raskorak između tržišta električne energije i tržišta prirodnog gasa nastaviti da oblikuje investicione odluke, energetsku politiku i tempo energetske tranzicije u Jugoistočnoj Evropi tokom narednih godina.
