Turska je tokom maja 2026. godine pratila potpuno drugačiji tržišni pravac u odnosu na ostatak Jugoistočne Evrope, prema najnovijoj analizi trgovanja kompanije Electricity.Trade. Dok je većina regionalnih veleprodajnih tržišta električne energije zabeležila rast cena, prosečna mesečna spot cena u Turskoj pala je na svega 11,17 €/MWh, što predstavlja pad od 39,49% u odnosu na april i smanjenje od 80,18% u poređenju sa majem 2025. godine. Dok su cene električne energije iznosile 119,35 €/MWh u Italiji, 109,56 €/MWh u Rumuniji, 106,51 €/MWh u Mađarskoj i 101,07 €/MWh u Bugarskoj, Turska je postala najizraženiji cenovni izuzetak u regionu.
Razlika u cenama stvorila je jedan od najvećih raspona na tržištu Jugoistočne Evrope. Turska je trgovala gotovo 90 €/MWh ispod Bugarske, oko 78 €/MWh ispod Grčke i više od 108 €/MWh ispod Italije, što bi u uobičajenim uslovima predstavljalo snažan signal za arbitražno trgovanje. Međutim, mogućnost iskorišćavanja ovakvih cenovnih razlika ostaje ograničena zbog nedovoljnih kapaciteta interkonekcija, raspoloživih prava prenosa, ograničenog povezivanja tržišta i zahteva za balansiranjem sistema. Zbog toga su izuzetno niske cene u Turskoj poslale jasan ekonomski signal, ali je samo ograničeni deo te vrednosti mogao da bude prenet na susedna evropska tržišta.
Proizvodni miks električne energije imao je ključnu ulogu u formiranju ovakvog tržišnog rezultata. Proizvodnju u maju predvodila je hidroenergija sa 50,31%, zatim obnovljivi izvori energije sa 19,68%, ugalj i lignit sa 18,41%, prirodni gas sa 11,35% i nafta sa 0,25%. Potrošnja električne energije smanjena je za 5,09% u odnosu na april, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora pala za 6,70%. Ključni razlog za pad cena bila je kombinacija niže potrošnje i veoma visoke raspoloživosti hidroenergije, jer sistemi sa velikim udelom hidroelektrana mogu značajno da obore veleprodajne cene kada su hidrološki uslovi povoljni i kada se proizvodni kapaciteti optimalno rasporede prema domaćim tržišnim pravilima.
Turska je tokom maja ostala neto izvoznik električne energije, ostvarivši 255,00 GWh neto izvoza. Izvoz električne energije iznosio je 26,87 GWh prema Grčkoj, 44,01 GWh prema Bugarskoj i 184,12 GWh prema Gruziji. Iako su ovi prekogranični tokovi podržali regionalnu trgovinu, njihov obim nije bio dovoljan da značajno smanji veliku razliku u cenama između Turske i susednih tržišta Jugoistočne Evrope, što ukazuje na i dalje ograničen nivo integracije tržišta.
Sveukupno, rezultati iz maja 2026. godine pokazuju da su izuzetno niske cene električne energije u Turskoj bile posledica ne samo povoljnih proizvodnih uslova, već i relativno ograničene povezanosti zemlje sa širim evropskim elektroenergetskim tržištem. Nagli pad cena ukazao je na značaj prekograničnih interkonekcija, regionalne integracije tržišta i efikasne prenosne infrastrukture. Bez snažnijih fizičkih i regulatornih veza, čak i ekstremno velike cenovne razlike ostaju samo delimično iskoristive za trgovinu, ostavljajući tursko tržište sa niskim cenama usled visoke hidroproizvodnje uglavnom izolovanim od cenovne dinamike tržišta električne energije povezanih sa Evropskom unijom.
