Hidroenergija, jedan od najvrednijih izvora fleksibilnosti elektroenergetskih sistema Jugoistočne Evrope tokom perioda visoke potrošnje električne energije, izgubila je deo svoje balansne snage tokom 26. nedelje (22–28. jun 2026.). Regionalna proizvodnja iz hidroelektrana smanjena je za 2,8% na nedeljnom nivou, na 3,51 TWh, jer je pad proizvodnje u Turskoj i Bugarskoj nadmašio povećanja zabeležena u Srbiji, Hrvatskoj, Grčkoj, Rumuniji i Italiji. Smanjenje hidroproizvodnje došlo je u kritičnom trenutku, kada su rastuće temperature i povećana potražnja za hlađenjem već stvarale dodatni pritisak na regionalne elektroenergetske sisteme.
Pad hidro proizvodnje nije bio ravnomerno raspoređen među tržištima, ali je njegov uticaj na formiranje cena električne energije bio značajan. Turska, najveći proizvođač hidroenergije u Jugoistočnoj Evropi, zabeležila je nedeljni pad od 5,9%, čime je regionalna dostupnost hidroenergije smanjena za 142 GWh. Bugarska je imala najveći pad, sa smanjenjem hidroproizvodnje od 44,6% u odnosu na prethodnu nedelju. U periodu kada je potrošnja električne energije snažno rasla širom regiona, manja dostupnost hidroenergije značila je da je sistem imao manje jeftine i fleksibilne proizvodnje koja bi mogla da ublaži rast veleprodajnih cena.
Nekoliko zemalja kretalo se suprotno regionalnom trendu. Proizvodnja hidroelektrana u Srbiji povećana je za 121,5%, dok je Hrvatska zabeležila rast od 93,8%. Međutim, ovi veliki procentualni skokovi bili su posledica oporavka sa relativno niskih nivoa proizvodnje iz prethodnog perioda i nisu bili dovoljni da u potpunosti nadoknade padove u drugim zemljama. Grčka je povećala hidroproizvodnju za 12,1%, dok su Rumunija i Italija takođe ostvarile umerena poboljšanja, ali je šira regionalna slika i dalje pokazivala slabiji doprinos hidroenergije tokom perioda pojačanog tržišnog pritiska.
Značaj hidroenergije prevazilazi samu količinu proizvedene električne energije. Hidroelektrane predstavljaju ključni izvor dispečabilne fleksibilnosti, omogućavajući elektroenergetskim sistemima da brzo reaguju kada solarna proizvodnja opada u večernjim satima, dok potražnja za električnom energijom ostaje visoka. Kada su hidro resursi ograničeni, neravnomerno raspoređeni ili se strateški čuvaju za kasnije periode, region postaje više zavisan od gasnih elektrana, termoelektrana na ugalj i lignit, kao i prekograničnog uvoza, što povećava izloženost višim marginalnim cenama električne energije.
Situacija u Bugarskoj bila je posebno značajna za regionalne trgovinske tokove. Uprkos nižoj hidroproizvodnji, Bugarska je ostala važan neto izvoznik električne energije, što znači da su drugi proizvodni kapaciteti morali da nadoknade smanjenu dostupnost hidroenergije i istovremeno podrže domaću potrošnju i izvozne obaveze. Na susednim tržištima, uključujući Grčku, Rumuniju i Srbiju, hidrološki uslovi uticali su na sposobnost svakog sistema da odgovori na rastuću potražnju bez većeg oslanjanja na uvoz ili skuplju termo proizvodnju.
Dostupnost hidroenergije takođe ima važnu ulogu u tržišnim očekivanjima i strategijama trgovanja električnom energijom. Tokom perioda dobre hidrološke situacije, balkanska tržišta električne energije mogu brzo zabeležiti pad cena, posebno tokom sati manje potrošnje i perioda visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora. Međutim, tokom sušnih perioda ili kada je hidroproizvodnja ograničena, ista tržišta mogu se veoma brzo zategnuti, posebno kada toplotni talasi povećaju potrošnju. 26. nedelja pokazala je da čak i relativno mali regionalni pad hidroproizvodnje može imati značajan uticaj kada potražnja već raste dvocifrenim stopama.
U narednom periodu, hidrološki uslovi će postati jedan od ključnih faktora za letnju prognozu tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Učesnici na tržištu moraće da prate ne samo cene gasa i proizvodnju iz obnovljivih izvora, već i nivoe akumulacija, rečne tokove, dostupnost reverzibilnih hidroelektrana i strategije upravljanja hidro resursima. Sposobnost hidro operatora da sačuvaju vodne resurse za periode najveće tržišne vrednosti mogla bi imati odlučujuću ulogu u određivanju volatilnosti cena električne energije tokom letnje sezone.
