Tokovi uvoza LNG-a u Južnu Evropu oslabili su tokom kalendarske nedelje 13, dodatno pojačavajući zabrinutost zbog zategnutosti snabdevanja kako se tržište približava ključnom periodu punjenja skladišta.
Grčka je zabeležila priliv LNG-a od 663,84 GWh, što predstavlja pad od 31% u odnosu na prethodnu nedelju, dok je Italija zabeležila smanjenje uvoza od 11,4% na 3.799,35 GWh. Hrvatska je takođe imala pad od 6%, uz priliv od 537,33 GWh.
Pad dolazaka LNG-a odražava kombinaciju faktora, uključujući ograničenja globalne ponude, promene u destinacijama tereta i operativna ograničenja na terminalima za uvoz.
Sa tržišnog aspekta, smanjenje priliva LNG-a posebno je značajno imajući u vidu trenutno stanje evropskih skladišta gasa. Iako zalihe nisu na kritično niskom nivou, one su ispod istorijskih proseka na pojedinim ključnim tržištima, što povećava značaj stabilnih priliva tokom sezone ubrizgavanja.
Vremenski trenutak ovog pada takođe je važan. Kako tržište prelazi iz perioda zimske potrošnje u letnje punjenje skladišta, dostupnost LNG-a postaje ključni faktor za stabilnost cena. Svaki poremećaj u ovom periodu može dovesti do povećane konkurencije za dostupne pošiljke i uzlaznog pritiska na cene.
Za SEE tržišta, koja se oslanjaju na LNG uvoz direktno ili indirektno kroz povezane sisteme, pad priliva unosi dodatni nivo neizvesnosti. Smanjena dostupnost može dovesti do viših cena gasa, što se dalje prenosi na tržišta električne energije.
Trgovci pažljivo prate tokove LNG-a kao ključni indikator ravnoteže tržišta. Iako kratkoročne fluktuacije nisu neuobičajene, kontinuirani padovi mogu ukazivati na zatezanje uslova i povećanu volatilnost.
