Nagao pad proizvodnje električne energije iz vetra izdvojio se kao jedan od najvažnijih događaja na tržištu električne energije u Jugoistočnoj Evropi tokom 34. nedelje, ukazujući na sve veću osetljivost regionalnih cena na kretanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.
Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije na posmatranim tržištima smanjena je sa 3.934,85 GWh u 30. nedelji na 3.502,73 GWh u 34. nedelji, što predstavlja pad od 11,0%. Gotovo čitav pad posledica je manje proizvodnje iz vetra. Regionalna proizvodnja električne energije iz vetra smanjena je za 26,4%, sa 1.554,06 GWh na 1.143,82 GWh, dok je proizvodnja iz solarnih elektrana bila znatno stabilnija i smanjena za svega 0,9%.
Ova razlika je značajna jer vetar i solarne elektrane imaju različit uticaj na tržište. Stabilna proizvodnja iz solarnih elektrana može da obezbedi dovoljno električne energije tokom sredine dana, ali veliki pad proizvodnje iz vetra uklanja značajne količine električne energije tokom mnogo većeg broja sati. Posledica je veća potreba za hidroelektranama, termoelektranama i uvozom električne energije, naročito tokom večernjih sati kada solarna proizvodnja prestaje.
Grčka najjasnije pokazuje ovaj efekat. Proizvodnja električne energije iz vetra u Grčkoj pala je 48,2% u odnosu na 30. nedelju, iako je proizvodnja iz solarnih elektrana povećana za 4,3%. Prosečna nedeljna cena električne energije ipak je porasla 41,2% u odnosu na 33. nedelju, na 144,41 evra/MWh, što je bio najveći rast među posmatranim tržištima. Turska je takođe zabeležila značajan pad proizvodnje iz varijabilnih obnovljivih izvora, od 27,0%, pri čemu je proizvodnja iz vetra smanjena za 36,5%.
Regionalna slika, međutim, nije bila ujednačena. Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora povećana je za 37,8% u Rumuniji, 48,9% u Srbiji i 21,1% u Bugarskoj. Ove razlike pomažu da se objasni zbog čega su se cene u pojedinačnim zemljama kretale različito, iako su gotovo sva posmatrana tržišta zabeležila rast cena.
Podaci za 34. nedelju takođe dovode u pitanje pretpostavku da je rizik za proizvodnju iz obnovljivih izvora tokom leta prvenstveno povezan sa solarnom proizvodnjom. Proizvodnja iz solarnih elektrana pokazala je relativnu otpornost, dok je tržište istovremeno postalo značajno zategnutije. Dostupnost proizvodnje iz vetra zato je tokom ove nedelje predstavljala važniji faktor za ravnotežu ponude i potražnje.
Za trgovce, proizvođače električne energije i vlasnike obnovljivih energetskih postrojenja, ovo dodatno potvrđuje značaj satnih prognoza proizvodnje, a ne samo instaliranog kapaciteta. Region može raspolagati velikim kapacitetima za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, a ipak beležiti visoke veleprodajne cene ukoliko raspoložive tehnologije ne ostvaruju očekivanu proizvodnju tokom ključnih sati.
Rezultat je tržište koje sve više oblikuje istovremeno kretanje proizvodnje iz obnovljivih izvora u više povezanih zemalja. Kada proizvodnja iz vetra istovremeno padne u nekoliko međusobno povezanih država, mogućnost zaštite od manjka putem uvoza postaje ograničenija, jer se i susedni sistemi suočavaju sa sličnim deficitom. Regionalno tržište tada postaje više oslonjeno na dispečabilnu proizvodnju i raspoložive prekogranične viškove električne energije.
Nedelja 34 predstavlja jasan primer ove promene. Sistem obnovljivih izvora nije došao pod pritisak zbog kolapsa solarne proizvodnje, već zbog značajnog pada proizvodnje iz vetra u trenutku kada je raspoloživa dispečabilna proizvodnja postajala sve vrednija.
