Partnerstvo u oblasti obnovljivih izvora energije između Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) i Masdara prešlo je iz faze opštih strateških ambicija u fazu konkretnih projekata. Novi sporazumi obuhvataju 190 MW solarnih kapaciteta i razmatranje više od 400 MW reverzibilnih hidroelektrana, čime se formira prvi operativni sloj platforme koja bi u budućnosti mogla da razvije čak 2 GW kapaciteta.
Solarni segment obuhvata solarnu elektranu Štedim snage 140 MW i solarnu elektranu Krupac snage 50 MW. Partneri su takođe potpisali okvirni sporazum o proceni potencijala za reverzibilne hidroelektrane ukupne snage veće od 400 MW. Njihovo šire zajedničko ulaganje, organizovano kroz kompaniju u vlasništvu 50:50, može razvijati solarne i vetroelektrane, klasične hidroelektrane, reverzibilne hidroelektrane, baterijska skladišta energije i hibridna energetska postrojenja.
Struktura planiranih projekata važnija je od same ukupne instalisane snage. Crna Gora već danas ima elektroenergetski sistem sa visokim udelom obnovljivih izvora energije, ali proizvodnja iz hidroelektrana značajno zavisi od hidroloških uslova. Solarne elektrane obezbeđuju predvidljivu dnevnu proizvodnju tokom leta, dok vetroelektrane mogu ostvariti viši faktor iskorišćenja kapaciteta i ravnomerniju proizvodnju tokom godine. Reverzibilne hidroelektrane omogućile bi skladištenje viškova električne energije ili korišćenje perioda niskih regionalnih cena za proizvodnju električne energije u satima najveće potrošnje.
Podmorski elektroenergetski interkonektor sa Italijom predstavlja značajan izvozni pravac, ali sam po sebi ne garantuje atraktivnu ekonomsku isplativost projekata. Zajedničko preduzeće moraće da utvrdi koliki deo proizvodnje će biti namenjen domaćem tržištu, koliko će se plasirati na regionalna tržišta, a koliki deo može biti izvezen preko podmorskog kabla Monita. Komercijalni model zavisiće od raspoloživih prekograničnih prenosnih kapaciteta, prihoda od zagušenja mreže i razlike u cenama električne energije između Crne Gore i Italije.
Redosled realizacije projekata odrediće da li će ova platforma stvarati novu vrednost ili će se svesti na gomilanje razvojnih prava. Solarne elektrane se po pravilu mogu brže ishodovati i izgraditi nego reverzibilne hidroelektrane. Veliki projekti skladištenja energije putem hidroelektrana zahtevaju obimna geološka istraživanja, procene uticaja na životnu sredinu, planiranje korišćenja vodnih resursa i detaljne analize elektroenergetske mreže. Istovremeno nose znatno veći građevinski i finansijski rizik.
Ambicija razvoja čak 2 GW novih kapaciteta podrazumeva investicije koje daleko prevazilaze uobičajeni portfolio projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, iako sporazumi još ne otkrivaju ukupan obim planiranih ulaganja. Zajedničko preduzeće moraće da obezbedi kombinaciju kapitala investitora, projektnog finansiranja, mogućeg učešća razvojnih banaka i dugoročnih ugovora o prodaji električne energije. Projekti koji bi se oslanjali isključivo na tržišni izvoz bili bi izloženi nestabilnim prihodima i verovatno konzervativnijim procenama kreditora.
Integracija novih kapaciteta u elektroenergetsku mrežu mogla bi postati glavno ograničenje daljeg razvoja. Nove solarne i vetroelektrane zahtevaju dovoljne kapacitete za priključenje, jačanje prenosne mreže i jasno definisana pravila u slučaju ograničenja preuzimanja proizvodnje. Reverzibilne hidroelektrane mogu ublažiti deo problema balansiranja sistema, ali bi i same mogle zahtevati značajna ulaganja u prenosnu infrastrukturu. Zbog toga vrednost svakog projekta zavisi ne samo od njegove snage, već i od njegove lokacije u elektroenergetskom sistemu Crne Gore.
Domaća potrošnja električne energije trebalo bi da ostane važan deo ukupne strategije. Razvoj turizma, elektrifikacija saobraćaja, šira primena toplotnih pumpi, razvoj data centara i industrije mogli bi da povećaju potrošnju električne energije. Snabdevanje tih potrošača električnom energijom proizvedenom u zemlji može stvoriti stabilniju ekonomsku vrednost nego oslanjanje isključivo na izvoz. Dugoročni ugovori sa velikim potrošačima dodatno bi poboljšali uslove za finansiranje projekata.
Crna Gora će morati da obezbedi potpunu jasnoću u vezi sa vlasničkom strukturom, pravima upravljanja proizvodnjom, vodnim koncesijama, pristupom tržištu i raspodelom troškova razvoja u okviru partnerstva između EPCG-a i Masdara. Struktura zajedničkog ulaganja u odnosu 50:50 zahteva čvrsta pravila korporativnog upravljanja i mehanizme za rešavanje eventualnih zastoja u donošenju odluka, naročito kada se projekti značajno razlikuju po nivou rizika i potrebnim ulaganjima.
Partnerstvo je obezbedilo kredibilnu bazu projekata i iskusnog međunarodnog investitora. Međutim, njegov stvarni napredak više se neće meriti svečanim potpisivanjem sporazuma, već izradom bankabilnih studija izvodljivosti, zaključenjem sporazuma o priključenju na mrežu, dobijanjem ekoloških dozvola, uspostavljanjem održivih modela finansiranja i potpisivanjem ugovora o izgradnji.
