Srbija treba da sačuva vodeću ulogu u energetskom sektoru. – Neće biti privatizacije EPS – a, ali to ne znači da ne treba razvijati strateška partnerstva i zajednička ulaganja – rekao premijer Dačić
Treći revitalizovani agregat Hidroelektrane „Bajina Bašta“ svečano je pušten u rad 9. Oktobra i započeta je četvrta faza revitalizacije ove HE. Puštanju u rad trećeg agregata HE“Bajina Bašta“ prisustvovali su Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije, prof. Dr Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i životne sredine, prof. Dr Petar Škundrić, savetnik premijera za energetiku, dr Aca Marković, predsednik Upravnog odbora“Elektroprivrede Srbije“, Aleksandar Obradović, v. D. Generalnog direktora EPS – a, predstavnici nemačke i austrijske ambasade, nemačke razvojne banke KfW, kao i predstavnici kompanija izvođača radova.
Ukupna vrednost projekta revitalizacije HE „Bajina Bašta“, koji predstavlja jednu od najznačajnijih investicija za energetski sistem Srbije, jeste 77 miliona evra, od čega je 30 miliona evra obezbeđeno kroz kredit KfW banke, a 47 miliona evra obezbeđuje EPS iz prihoda od prodaje električne energije. Po završetku revitalizacije, umesto instalisanih 368 megavata, HE „Bajina Bašta“ imaće snagu od 420 megavata, a njen radni vek biće produžen za 30 do 40 godina. Godišnja proizvodnja električne energije biće povećana za 40 miliona kilovat – sati, odnosno za onoliko koliko bi ostvarila jedna nova HE od 52 megavata. Radovi na četvrtom agregatu trebalo bi da budu završeni u avgustu 2013. Godine.
Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije, čestitao je na do sada obavljenim poslovima, ali je naglasio da je neophodno da se posle revitalizacija krene u izgradnju novih energetskih kapaciteta.
– Završetkom revitalizacije HE „Bajina Bašta“ dobija se nova snaga jednaka kao da je izgrađena jedna mala HE. Važno je što u ovim poslovima sarađujemo sa nemačkim i austrijskim kompanijama, ali posebno raduje što domaće firme učestvuju u radovima – rekao je Dačić. – Modernizacija ove HE nije samo puka obnova, već i upošljavanje i pokretanje domaće privrede, a za izlazak iz krize neophodni su novi projetki, investicije i to je jedini način za oporavak.
Premijer Dačić ukazao je da su energetika i infrastrukturni projekti naše najbolje razvojne šanse za oporavak privrede. I, kako je objasnio, zato treba da ih iskoristimo kao pokretače razvoja.
– Očekujemo mnoge projekte u različitim oblastima u energetici i to iz različitih zemalja. Srbija treba da sačuva vodeću ulogu u energetskom sektoru i zato treba reći da neće biti privatizacije EPS – a. To ne znači da ne treba razvijati strateška partnerstva i zajednička ulaganja – rekao je predsednik Vlade Srbije. – Treba nastaviti dalje, jer Srbija nema vremena za čekanje. Voda prolazi našim rekama i zato ne treba da gubimo godine čekajući da nam neko pomogne više nego mi sami.
Čestitajući na uspešno obavljenim dosadašnjim poslovima u HE „Bajina Bašta“ Zorana Mihajlović ukazala je na značaj Drine u ekološkom i energetskom aspektu.
– Gradnja reverzibilne HE „Bistrica“ i razvijanje energetskih projekata na Drini prioritet su rada Ministarstva energetike i ove Vlade Srbije – rekla je Mihajlović. – EPS je spreman za predstojeću zimu, a snabdevanje električnom, toplotnom energijom i gasom mora funkcionisati besprekorno, da bi se moglo reći da je sve spremno za uspešnu grejnu sezonu.
Na svečanosti je govorio i Jirgen Velšof, direktor kancelarije za Srbiju KfW banke. On je kazao da je završen najveći deo projekta revitalizacije HE „Bajina Bašta“ i da zasada sve teče veoma glatko zahvaljujući odličnoj saradnji finansijera, dobavljača opreme i izvođača radova. On je rekao i da očekuje da će ceo posao biti završen naredne godine i da će tada biti započeta i revitalizacija HE „Zvornik“.
Mijodrag Čitaković, direktor PD „Drinsko – Limske HE“ upoznao je goste sa najvažnijim aktuelnim i budućim poslovima u ovom PD, a gostima su predstavljeni i svi dosadašnji radovi na obnovi tri agregata.
– Treća faza revitalizacije završena je za 10 meseci, kako je i bilo predviđeno planom – objasnio je Čitaković. – Iako se u pojedinim segmentima išlo i pre roka, ipak su se, kao i u prethodne dve faze, pojavljivali značajni problemi koji su bili rešavani na licu mesta. Revitalizacija je kompleksnija od izgradnje novog objekta, jer se ne zna u potpunosti sa kojim će se izazovima stručnjaci sresti. Zato je potrebno dodatno angažovanje stručnjaka, danju, noću, vikednom i praznicima, kako bi se ispoštovali rokovi. Pojedine operacije izvedene su u izrazito nepovoljnim vremenskim uslovima. Tako je radno kolo na gradilište stiglo kada je temperatura vazduha bila skoro minus 30, dok je rotor spuštan pri temperaturi većoj od 40 stepeni u plusu.
Kako je objasnio direktor PD „Drinsko – Limske HE“, posle završetka revitalizacije HE „Bajina Bašta“ pažnja se mora pokloniti velikom remontu reverzibilne HE „Bajina Bašta“. Naime, prošlo je devet godina od kako je urađen kapitalni remont ove elektrane, a po svetskim procenama takvi agregati imaju velike remonte svakih osam do deset godina. I Čitaković je ukazao da kruna velikih planova razvoja EPS – a i PD „Drinsko – Limske HE“ treba da bude izgradnja reverzibilne HE „Bistrica“, snage 680 megavata.
– Reverzibilna HE „Bistrica“ imala bi akumulaciju od oko 80 miliona kilovat – sati električne energije, što bi u kritičnim periodima bila značajna proizvodnja – rekao je domaćin svečanosti. – Za RHE „Bistrica“ urađena je analiza studije opravdanosti i revizija postojećeg idejnog projekta. Utvrđeni su projektni zadaci za izradu studije opravdanosti i idejni projekat, kao i ekološka studija.
Uprkos suši, više od plana
Suša i veoma kritična hidrološka situacija obeležili su ovu godinu. Prosečni protok Drine u Bajinoj Bašti je 330 kubnih metara vode u sekundi, a u avgustu i septembru 2012. Godine bio je skoro sedam puta manji, a nekada i manje od 50 kubika u sekundi. Tokom letnjih meseci proizvodnja je bila nešto lošija u odnosu na prošlogodišnju. Ali u ukupnom bilansu, kada se posmatra proizvodnja od januara do avgusta ove, u odnosu na isti period prošle godine, HE „Bajina Bašta“ proizvela je 60 miliona kilovat – sati više. PD „Drinsko – Limske HE“ u istom periodu proizvele su ukupno 11 odsto više energije nego što je planom predviđeno. Voda se koristila, uglavnom, iz akumulacija Pive, Kokinog Broda i Uvca.
Saradnja stranih i domaćih firmi
Na ovom projektu sarađuje se sa stranim isporučiocima i domaćim firmama uz koordinaciju stručnjaka iz PD „Drinsko – Limske HE“. Na poslovima revitalizacije angažovani su i austrijska firma „Andritz hudro“, kao i domaće kompanije: „Goša montaža“, ATB „Sever“, instituti „Mihajlo Pupin“ i „Nikola Tesla“, ABS „Minel“, „Energoprojekt“, „Elnos“, „Elektroizgradnja“, „Temelj“, GP „Marković“ i još nekoliko domaćih preduzeća.
Izvor Kwh
