Energy Traders Europeov „Gas Hub Scorecard za 2025. godinu“ šalje jasnu poruku evropskim tržištima gasa: integracija nije propala, ali je postala sve neujednačenija. Najjači habovi kreću se ka većoj likvidnosti, boljem formiranju cena i kredibilnijim uslovima trgovanja, dok su brojna istočnoevropska i jugoistočnoevropska tržišta i dalje ograničena slabom transparentnošću, ograničenim tržišnim balansiranjem, administrativnim barijerama i dominantnom pozicijom postojećih struktura.
Izveštaj procenjuje 18 evropskih gasnih habova u razvoju iz perspektive trgovaca, analizirajući ne samo formalnu regulatornu usklađenost već i pitanje da li tržište zaista funkcioniše za otkrivanje cena, konkurenciju, balansiranje i prekogranično trgovanje. Sistem ocenjivanja obuhvata institucionalne i regulatorne kriterijume, operativni dizajn i pokazatelje performansi poput standardizovanih ugovora, brokera, berzi, market mejkera, likvidnosti haba i toga da li je cena na habu dovoljno pouzdana da služi kao referentni benchmark. Ukupan broj poena iznosi 20, pri čemu se tržišta sa 15 ili više poena uglavnom smatraju relativno zrelim i zato izlaze iz glavnog fokusa trenutne procene habova u razvoju.
Najjasniji zaključak jeste da Evropa sada ima vidljivu podelu između severoistočnih i jugoistočnih tržišta gasa. Baltičke države, Finska, Irska, Grčka i Mađarska ocenjene su kao najuspešniji habovi među tržištima u razvoju, pri čemu su Litvanija i Irska dobile po 14,5 poena, dok su Estonija, Finska, Grčka, Letonija i Mađarska odmah iza njih. Nasuprot tome, više istočnoevropskih i balkanskih tržišta ostalo je značajno slabije razvijeno. Srbija je najupečatljiviji primer: dodatak izveštaju Srbiji dodeljuje svega 3,5 od 20 poena, što je najniži rezultat među svim ocenjenim tržištima.
Takav plasman ima značaj koji prevazilazi samo trgovinu gasom. Slab gasni hab nije problem samo za veletrgovce. On utiče na industrijske kupce, proizvođače električne energije, očekivanja troškova balansiranja, prekogranične premije rizika, LNG opcionalnost, ekonomiku skladištenja i bankabilnost projekata vezanih za gasnu energetiku ili industrijsku dekarbonizaciju. Na tržištima gde ne postoji transparentna hab cena, gde su brokeri i market mejkeri slabo prisutni, a balansiranje nije u potpunosti tržišno zasnovano, energetski kupci ne mogu lako da se hedžuju, banke teško modeluju buduću izloženost, a investitori se suočavaju sa većom neizvesnošću u vezi sa troškovima goriva.
Scorecard za 2025. godinu pokazuje da je napredak moguć kada su reforme dosledne. Baltičke države i Finska približile su se statusu zrelih tržišta iako su liberalizaciju započele kasnije od mnogih starijih tržišta Evropske unije. Njihovo poboljšanje povezano je sa jasnijim tržišnim pravilima, većom transparentnošću, efikasnim balansiranjem i konstruktivnom saradnjom između vlasti i trgovaca. Grčka je još jedan značajan primer, pošto je pretekla Mađarsku kao najbolje ocenjeni gasni hab u jugoistočnoj Evropi, zahvaljujući omogućavanju čistih trgovačkih aktivnosti i privlačenju agencija za izveštavanje o cenama, iako je grčka gasna berza osnovana kasnije nego u nekoliko drugih država Evropske unije.
Negativna lekcija jednako je važna. Mađarska, ranije jedan od najboljih regionalnih primera, nazadovala je zbog slabije transparentnosti, kraćih rokova za konsultacije i ograničene upotrebe engleskog jezika u komunikaciji sa tržištem. Rumunija je poboljšala pojedine pokazatelje performansi, uključujući veću upotrebu standardizovanih ugovora i integraciju BRM-a sa Trayportom, ali je i dalje ograničena porezom na ekstraprofit i neizvesnošću oko licenci. Bugarska i Moldavija ostvarile su skroman napredak, ali izveštaj upozorava da bi proizvod za kapacitet „Route 1“ na Transbalkanskoj ruti mogao da fragmentiše regionalnu likvidnost omogućavajući transakcijama da zaobiđu nacionalna tržišta u Bugarskoj, Rumuniji i Moldaviji.
Za Srbiju, implikacije su neprijatne. Zemlja se nalazi u grupi istočnoevropskih tržišta koja stagniraju ili nazaduju, uz veoma slabe rezultate u više kategorija tržišnog dizajna. Prema detaljnom dodatku izveštaja, Srbija dobija samo 0,5 poena za transparentnost i konsultacije, 0,5 za uspostavljanje entry-exit sistema, 0,5 za prenos vlasništva, 0,5 za cashout pravila, 0 za balansiranje sistema od strane operatora transportnog sistema, 0 za licenciranje i obaveze izveštavanja, 0 za tržišne intervencije, 0 za rešavanje strukturnih problema i koncentracije tržišta, 0,5 za naknade regulatora ili haba i 0 za uspostavljanje referentne hab cene za ugovorno poravnanje. Srbija takođe dobija 0 poena za standardizovane ugovore, dnevne agencije za izveštavanje o cenama, market mejkere, brokere, uspostavljanje berze, pouzdanost benchmark cena haba i spot likvidnost.
To nije samo tehnički problem ocenjivanja. To znači da srpskom tržištu gasa i dalje nedostaju mnoge karakteristike koje omogućavaju da hab postane koristan ekonomski instrument. Bez pouzdane referentne cene, tržišni učesnici ostaju usmereni ka bilateralnim aranžmanima, logici snabdevanja povezanoj sa dominantnim igračima, cenama vezanim za uvoz ili administrativno oblikovanim nabavkama. Bez tržišno zasnovanog balansiranja, sistem ne stvara iste podsticaje za disciplinu portfolija i kratkoročnu likvidnost. Bez brokera, market mejkera i vidljive spot likvidnosti nema ni duboke forward krive koju bi banke, trgovci ili industrijski potrošači mogli koristiti za određivanje rizika.
Komercijalna posledica toga jeste veća energetska premija rizika za srpsku industriju. Veliki potrošači u sektorima đubriva, hemijske industrije, daljinskog grejanja, proizvodnje električne energije, prehrambene industrije, metalurgije i građevinskih materijala zahtevaju vidljivost cena goriva. Ako tržište gasa ne može da obezbedi transparentne cene i likvidne instrumente za hedžing, kompanije se suočavaju sa nestabilnijim budžetiranjem i slabijom pregovaračkom pozicijom prema dobavljačima. Za projekte koji traže projektno finansiranje, to postaje pitanje modelovanja: kreditori će ili koristiti konzervativnije pretpostavke o cenama gasa, zahtevati jaču podršku sponzora ili diskontovati projekte kod kojih izloženost troškovima gasa ne može verodostojno da se hedžuje.
Šira preporuka iz Scorecarda zato je direktno relevantna za Srbiju i Zapadni Balkan. Enerdži Traders Jurop smatra da nacionalne vlasti treba da unaprede transparentnost i komunikaciju sa učesnicima tržišta, koriste otvorene konsultacije – po mogućstvu i na engleskom jeziku – daju prioritet tržišnom balansiranju, smanje opterećujuće licence i obaveze izveštavanja, reše problem dominantnog položaja postojećih aktera i izbegavaju intervencije na veleprodajnom tržištu koje narušavaju formiranje cena. To nisu apstraktni slogani o liberalizaciji, već minimalni institucionalni uslovi potrebni da bi se gasna mreža pretvorila u funkcionalno tržište gasa.
Za Srbiju bi reformska agenda morala da počne od osnova. Zemlji su potrebni jasnije definisana struktura virtuelne trgovačke tačke, nediskriminatoran pristup mrežnim kapacitetima, transparentna pravila balansiranja, vidljivo tržišno poravnanje odstupanja, standardizovani ugovori, jednostavniji sistem licenciranja i snažnije objavljivanje tržišnih podataka. Posebno bi važno bilo stvaranje referentne cene. Bez kredibilne srpske hab cene, tržište ostaje zavisno od eksternih benchmarkova i bilateralnih uvoznih aranžmana umesto da generiše sopstveni domaći signal.
Regionalni kontekst čini ovo još hitnijim. Srbija se nalazi između sve povezanijih elektroenergetskih i gasnih koridora, pri čemu Mađarska, Bugarska, Rumunija i Hrvatska oblikuju njene opcije uvoza i izloženost cenama. LNG pristup preko Grčke i Hrvatske, interkonekcija sa Bugarskom, budući regionalni tokovi gasa i promenjena uloga ruskog cevovodnog snabdevanja dodatno povećavaju značaj tržišne fleksibilnosti. Međutim, sama infrastruktura ne stvara likvidnost. Gasovod može diverzifikovati fizičko snabdevanje, ali ako tržišna pravila ostanu netransparentna ili administrativno ograničena, trgovačka premija ostaje mala.
Postoji i važan ugao vezan za tržište električne energije. Elektroenergetski sistem Srbije i dalje je snažno oslonjen na ugalj, ali gas može imati sve veću ulogu u balansiranju, industrijskoj toploti, daljinskom grejanju i potencijalno budućoj fleksibilnoj proizvodnji električne energije. Slab gasni hab povećava cenu te tranzicije jer umanjuje mogućnost fleksibilnog određivanja odnosa između cene gasa, električne energije, ugljenika, obnovljivih izvora i skladištenja. U energetskom sistemu koji sve više oblikuju obnovljivi izvori, CBAM izloženost, volatilnost tržišta struje i prekogranični cenovni spreadovi, netransparentnost tržišta gasa postaje pitanje konkurentnosti.
Scorecard takođe pokazuje da tržišni učesnici ostaju zainteresovani čak i za nesavršena tržišta. Izveštaj navodi da stagnacija razvoja regionalnih gasnih habova proizlazi pre svega iz slabog institucionalnog, regulatornog i operativnog napretka, a ne iz nedostatka tržišnog interesovanja. To je važna razlika. Trgovci, snabdevači i industrijski potrošači nisu odsutni zato što je region nevažan, već zato što operativno okruženje još ne pruža dovoljno poverenja.
Za Srbiju to predstavlja i upozorenje i priliku. Upozorenje je da rezultat od 3,5/20 svrstava zemlju na samo dno evropske tabele razvoja gasnih habova. Prilika je u tome što je reformski put jasno vidljiv. Baltičke države i Grčka pokazuju da čak i kasnija liberalizacija može brzo dati rezultate kada se vlasti, operatori transportnih sistema i trgovci usaglase oko transparentnih pravila, otvorenih konsultacija i kredibilne tržišne infrastrukture.
Sledeća faza za Srbiju ne bi trebalo da bude predstavljena samo kao usklađivanje sa evropskim pravilima energetskog tržišta. Ona bi trebalo da bude definisana kao program industrijske konkurentnosti. Funkcionalan gasni hab smanjio bi energetske premije rizika, unapredio mogućnosti nabavke za industrijske potrošače, ojačao investicionu logiku za fleksibilne energetske kapacitete, podržao regionalno trgovanje i dao bankama jasniju osnovu za finansiranje infrastrukture zavisne od gasa ili energetske tranzicije.
Izveštaj Enerdži Traders Juropa zato je mnogo više od običnog rangiranja habova. On predstavlja mapu mesta na kojima se stvara ili gubi poverenje u energetsko tržište. Pozicija Srbije pokazuje da fizička povezanost i formalno otvaranje tržišta nisu dovoljni. Tržištu su potrebni transparentna pravila, likvidni instrumenti, kredibilno balansiranje, dostupno licenciranje, izveštavanje o cenama i referentna cena koju učesnici zaista mogu koristiti. Dok se ti uslovi ne unaprede, Srbija će ostati strateški dobro pozicionirano gasno tržište bez arhitekture likvidnosti potrebne da tu poziciju pretvori u stvarnu moć određivanja cena.
