Jugoistočna Evropa nije najveće svetsko tržište LNG-a, ali je i dalje izložena svakom poremećaju u globalnim tokovima tečnog prirodnog gasa. Tokom 23. nedelje postalo je jasno zašto. Oko 20% globalne trgovine LNG-om prolazi kroz Hormuški moreuz, a više od 85% tih količina uobičajeno završava na azijskim tržištima. Ukoliko bi došlo do prekida tih tokova, posledice bi se prelile na region JIE kroz više cene gasa, pojačanu konkurenciju za LNG isporuke i rast marginalnih troškova na tržištu električne energije.
Najveći neposredni problem odnosi se na katarski LNG. Katar je jedan od ključnih snabdevača azijskih tržišta, pa bi svaki poremećaj u izvozu primorao azijske kupce da traže alternativne isporuke. Direktna zavisnost Evrope od katarskog LNG-a smanjena je na približno 8% ukupnog uvoza, ali to ne znači da je rizik nestao. LNG funkcioniše kao globalno tržište. Ukoliko azijski kupci budu agresivnije licitirali za raspoložive terete, Evropa će morati da plaća više kako bi obezbedila dovoljne količine gasa.
Izveštaj navodi da bi referentne evropske cene gasa mogle da porastu za 40–50% u odnosu na sadašnje nivoe kako bi se obezbedile dovoljne količine LNG-a ukoliko bi poremećaji u katarskom izvozu potrajali. Imajući u vidu da je cena gasa na holandskom čvorištu TTF tokom 23. nedelje u proseku iznosila 48,56 €/MWh, dok je jednomesečni terminski ugovor bio na nivou od približno 49,335 €/MWh, takav rast imao bi značajan uticaj na formiranje cena električne energije.
Američki LNG ne može lako da nadoknadi eventualni manjak. Izvozni terminali u SAD radili su sa približno 94% iskorišćenosti kapaciteta, ostavljajući veoma malo prostora za brzo povećanje isporuka. To znači da bi se tržište prilagođavalo prvenstveno kroz rast cena, a ne kroz trenutno povećanje ponude. Evropa bi bila primorana da se nadmeće za raspoložive LNG terete, što bi dodatno podiglo cenu gasa na TTF tržištu.
Za jugoistočnu Evropu veza se ostvaruje kroz više kanala. Italija, Grčka i Hrvatska raspolažu LNG uvoznom infrastrukturom koja ima važnu ulogu u regionalnom gasnom bilansu. Tokom 23. nedelje priliv LNG-a u Grčku oporavio se na 860,32 GWh, Italija je primila 2.836,03 GWh, dok je Hrvatska primila 645,30 GWh. Ovi terminali nisu periferni objekti, već predstavljaju važan deo regionalne arhitekture energetske bezbednosti.
Više cene LNG-a direktno bi se odrazile na proizvodnju električne energije iz gasnih elektrana. To je naročito važno tokom večernjih vršnih opterećenja, perioda slabijeg vetra i nedelja sa povećanom potražnjom. U 23. nedelji proizvodnja električne energije iz gasnih elektrana u Turskoj porasla je za čak 278,1%, dok je ukupna proizvodnja iz termoelektrana širom regiona JIE povećana za 24,5%. Ukoliko bi cene gasa značajno porasle, proporcionalno bi rasli i troškovi ovog mehanizma balansiranja sistema.
Potencijalni šok u Hormuškom moreuzu imao bi posledice i po industrijske kupce električne energije. Čak i kompanije koje nisu direktno izložene tržištu gasa mogle bi da se suoče sa višim cenama struje ukoliko proizvodnja iz gasnih elektrana određuje marginalnu cenu električne energije. Industrije poput proizvodnje čelika, aluminijuma, cementa, đubriva, hemijskih proizvoda, kao i data-centri, osetili bi posledice kroz veće troškove električne energije, povećane potrebe za hedžingom i veće rizike u nabavci energenata.
Uticaj ne bi bio ravnomerno raspoređen. Tržišta koja raspolažu većim hidroenergetskim potencijalom ili značajnijim kapacitetima na lignit mogla bi biti manje direktno izložena od sistema koji se u većoj meri oslanjaju na prirodni gas. Međutim, pošto su tržišta električne energije u regionu JIE međusobno povezana, više cene u Italiji, Grčkoj ili Mađarskoj mogu uticati na tokove električne energije i cenovne razlike širom Balkana.
Ključna pouka jeste da je energetska bezbednost jugoistočne Evrope danas usko povezana sa globalnim pomorskim uskim grlima. Izloženost regiona gasnom tržištu više se ne odnosi samo na ruske gasovode ili lokalne skladišne kapacitete. Ona je sve više povezana sa konkurencijom između Evrope i Azije za raspoložive LNG terete. Poremećaj u Hormuškom moreuzu ne bi morao direktno da pogodi Balkan da bi doveo do značajnog rasta cena električne energije u regionu.
Pripremljeno od strane energy.clarion.engineer
