Povećanje cene ruskog gasa za 14,42%, koji se isporučuje Bosni i Hercegovini, pretvorilo je raspravu o diverzifikaciji snabdevanja iz dugoroškog strateškog pitanja u neposredan komercijalni izazov. Poskupljenje se odnosi na isporuke u trećem kvartalu koje Gazprom Export isporučuje državnom uvozniku Energoinvestu, koji snabdeva potrošače u Federaciji Bosne i Hercegovine.
Bosna i Hercegovina je u potpunosti zavisna od ruskog gasa koji u zemlju stiže preko Srbije i gasovoda Turski tok. Godišnja potrošnja iznosi približno 250 miliona kubnih metara, dok se procenjuje da godišnja plaćanja Gaspromu dostižu oko 75 miliona evra. Gas ulazi u zemlju na Šepku, a zatim se transportuje ka Sarajevu i centralnoj Bosni putem gasovodne infrastrukture izgrađene pre gotovo pedeset godina.
Ako bi se isto povećanje od 14,42% primenilo na procenjeni godišnji račun za gas, to bi značilo dodatni trošak od približno 10,8 miliona evra, iako će stvarni efekat tokom 2026. godine zavisiti od trajanja važenja kvartalne cene i eventualnih budućih izmena ugovornih uslova. Za privredu sa relativno malim tržištem gasa, to i dalje predstavlja značajan finansijski teret.
Federacija Bosne i Hercegovine promoviše projekat Južne interkonekcije, koji bi povezao Bosnu i Hercegovinu sa Hrvatskom i omogućio pristup LNG terminalu na Krku. Strateška logika ovog projekta je jasna – uspostavljanje drugog pravca snabdevanja smanjilo bi mogućnost da jedan dobavljač određuje cenu i ugovorne uslove.
Međutim, ekonomska opravdanost projekta znatno je složenija. Ukupna potražnja za gasom u Bosni i Hercegovini relativno je mala u poređenju sa kapacitetima koji su obično potrebni da bi se opravdala izgradnja novog međunarodnog gasovoda. Troškovi izgradnje morali bi da se nadoknade kroz transportne tarife koje bi plaćao ograničen broj potrošača, osim ukoliko nova trasa ne privuče dodatnu industrijsku potrošnju, proizvodnju električne energije iz gasa ili tranzitne količine.
Biće neophodno i zaključivanje dugoročnih ugovora o snabdevanju LNG-jem. Sam pristup terminalu na Krku ne znači automatski i nižu cenu gasa. Bosna i Hercegovina morala bi da plati cenu samog LNG-ja, zakup kapaciteta terminala, transport kroz hrvatski gasni sistem, troškove interkonekcije i domaće distributivne mreže. Alternativni pravac povećava konkurenciju i sigurnost snabdevanja, ali će njegova konačna cena zavisiti od stepena iskorišćenosti kapaciteta i ugovorenih uslova.
Politička podeljenost ostaje najveća strukturna prepreka. Energoinvest iz Federacije BiH i kompanija Gaz-Res iz Republike Srpske održavaju odvojene odnose sa dobavljačima. Republika Srpska je produžila ugovor sa Gaspromom pod, kako navodi, povlašćenim uslovima, iako detalji o cenama nisu objavljeni. U takvim okolnostima teško je razviti jedinstvenu strategiju diverzifikacije, kada dva entiteta vode različite komercijalne i geopolitičke politike.
Zbog toga je za Južnu interkonekciju neophodan model upravljanja koji može opstati bez obzira na političke promene. Pitanja vlasništva, regulisanih tarifa, raspodele transportnih kapaciteta, pravila javnih nabavki i pristupa mreži između dva entiteta moraju biti rešena pre nego što finansijske institucije budu mogle da procene održivost projekta. Oslanjanje isključivo na bespovratna sredstva bez dugoročno održive operativne strukture samo bi odložilo rešavanje suštinskog problema.
Industrijska politika trebalo bi da bude deo rešenja. Nove investicije koje povećavaju potrošnju gasa – u sistemima daljinskog grejanja, fleksibilnim gasnim elektranama ili prerađivačkoj industriji – mogle bi poboljšati iskorišćenost gasovoda. Međutim, takvi projekti morali bi istovremeno da budu usklađeni sa evropskim ciljevima dekarbonizacije. Gasovod koji se projektuje danas ne sme postati nedovoljno iskorišćen objekat pre nego što budu otplaćeni krediti za njegovu izgradnju.
Postojeća zavisnost Bosne i Hercegovine daje Gaspromu značajnu pregovaračku moć u određivanju cena. Južna interkonekcija može smanjiti tu zavisnost, ali samo ukoliko fizička infrastruktura bude podržana transparentnim ugovorima, dovoljnom potražnjom i regulatornim okvirom koji će biti prihvaćen na nivou cele Bosne i Hercegovine.
