Agregatori i trgovci električnom energijom mogli bi da imaju ključnu ulogu u omogućavanju izvoza električne energije iz obnovljivih izvora sa Zapadnog Balkana koji je usklađen sa CBAM-om, pod uslovom da ugovorni lanac održava proverljivu vezu između proizvodnog postrojenja, posrednika i ovlašćenog CBAM deklaranta u EU.
Prekogranični PPA ugovori za električnu energiju iz obnovljivih izvora nisu uvek strukturirani kao direktni ugovori između jednog proizvodnog postrojenja i jednog kupca. Trgovci i agregatori mogu da objedine proizvodnju iz više vetroelektrana, solarnih elektrana i hidroelektrana, upravljaju odstupanjima i isporučuju profilisanu električnu energiju industrijskim potrošačima ili elektroprivrednim kompanijama. Ovakav model može da poveća efikasnost portfolija i istovremeno smanji uticaj promenljivosti proizvodnje pojedinačnih postrojenja.
Međutim, postojeći CBAM zahtevi otežali su primenu struktura sa posrednicima. Kada je u transakciju uključen posrednik, ugovorni dokazi tumačeni su restriktivno, što potencijalno ograničava optimizaciju portfolija čak i kada se čitav portfelj sastoji isključivo od električne energije iz obnovljivih izvora.
Predložena izmena mogla bi da ublaži ovo ograničenje omogućavanjem struktura sa posrednicima u kojima proverljiva ugovorna veza povezuje proizvođača, svakog posrednika u lancu i ovlašćenog CBAM deklaranta. Sekretarijat Energetske zajednice ocenio je ovu promenu kao pozitivan korak, jer bi agregatorima mogla da omogući upravljanje pozicijama na tržištima EU i Energetske zajednice, uz zadržavanje prava na korišćenje stvarnih vrednosti ugrađenih emisija.
Ova promena mogla bi da bude posebno značajna za projekte obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu. Pojedinačne vetroelektrane, solarne elektrane ili hidroelektrane često su premale, geografski rasute ili imaju previše promenljivu proizvodnju da bi samostalno snabdevale velikog industrijskog kupca u EU. Agregator bi, umesto toga, mogao da objedini proizvodnju vetroelektrana u Srbiji, hidroelektrana u Crnoj Gori ili Albaniji i solarnih elektrana u Severnoj Makedoniji u jedinstveni portfelj.
Pored objedinjavanja portfolija, posrednici mogu da upravljaju prekograničnim prenosnim kapacitetima, unutardnevnim prilagođavanjima, izloženošću riziku balansiranja i razlikama u obračunu. Ove funkcije postaju sve značajnije kako se stvarni profili proizvodnje, ugovoreni rasporedi isporuke i stvarni prekogranični tokovi električne energije sve više razlikuju.
Zahtevi u pogledu usklađenosti sa propisima, međutim, i dalje će biti zahtevni. Ugovorni lanac moraće jasno da identifikuje proizvodna postrojenja, prihvatljive količine električne energije, merna mesta, procedure nominacije i način tretiranja manjka u proizvodnji. Sistemi za upravljanje portfoliom takođe će morati da spreče dvostruko računanje i da jasno razlikuju kvalifikovanu električnu energiju iz obnovljivih izvora od zamenske električne energije nabavljene na tržištu.
Podaci na satnom nivou i sledljivost do nivoa pojedinačnog postrojenja biće od ključnog značaja. Mesečni zbirni sertifikati verovatno neće pružiti dovoljno dokaza da je određena količina uvezene električne energije potekla iz kvalifikovanog postrojenja iz obnovljivih izvora tokom odgovarajućeg perioda isporuke. Trgovcima i agregatorima će zato biti potrebni pouzdani sistemi koji obuhvataju merenje na nivou postrojenja, evidenciju nominacija, podatke o obračunu i revizijski proverljive metodologije raspodele.
Model sa posrednikom mogao bi da ima važnu ulogu i u finansiranju projekata. Diverzifikacijom proizvodnje kroz više postrojenja, agregatori mogu da smanje promenljivost proizvodnje, podrže dugoročnije PPA ugovore i povećaju poverenje velikih kupaca. To bi moglo da poboljša bankabilnost manjih projekata obnovljivih izvora koji samostalno teško mogu da podrže direktan prekogranični ugovor.
CBAM stoga verovatno neće eliminisati ulogu trgovaca električnom energijom i agregatora. Umesto toga, menja prirodu njihove uloge. Posrednik sve više postaje ne samo upravljač portfoliom i optimizator tržišnih pozicija, već i operator proverljivog lanca dokaza koji povezuje proizvodnju iz obnovljivih izvora sa uvozom električne energije u EU.
Trgovci koji budu mogli da kombinuju optimizaciju tržišnih pozicija, upravljanje prekograničnim portfoliom i sledljivost spremnu za verifikaciju mogli bi zato da zauzmu stratešku poziciju između projekata obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu i rastuće industrijske potražnje za električnom energijom u EU.
