Povezivanje tržišta (market coupling) jedno je od najambicioznijih i najznačajnijih reformi na evropskim elektroenergetskim tržištima. Kroz implicitnu alokaciju kapaciteta, cilj povezivanja je da struja teče iz zona sa nižim cenama u zone sa višim cenama, maksimizujući dobrobit i smanjujući volatilnost. Za Jugoistočnu Evropu, market coupling je bio transformativan, ali i nedovršen.
Na papiru, napredak je značajan. Day-ahead povezivanje sada povezuje većinu SEE tržišta, direktno ili indirektno, sa širom evropskom mrežom. Formiranje cena u zemljama poput Srbije, Rumunije, Bugarske i Grčke sve više odražava regionalne uslove, a ne samo domaće faktore. Količine prekogranične trgovine su porasle, a konvergencija cena se poboljšala u normalnim uslovima rada.
Ipak, nedavni stresni događaji pokazuju granice ove integracije. Tokom perioda visoke potražnje, niske proizvodnje iz obnovljivih izvora ili zastoja u mreži, divergencija cena se brzo vraća. Tržišta koja deluju integrisano u proseku, pod pritiskom se fragmentiraju. Ovo postavlja ključno pitanje: da li je market coupling obezbedio strukturnu otpornost, ili je samo prebacio volatilnost?
Kvantitativni podaci sugerišu mešovit odgovor. U normalnim uslovima, povezivanje je smanjilo prosečne razlike cena između susednih SEE tržišta za 10–20% u poređenju sa periodom pre povezivanja. Međutim, tokom stresnih događaja, razlike u cenama mogu drastično rasti, ponekad preko €100/MWh tokom produženih sati. Ove divergencije se poklapaju sa smanjenom dostupnošću prekograničnog kapaciteta, bilo zbog fizičkih ograničenja, održavanja ili konzervativnih operativnih margina.
Ovaj obrazac pokazuje da je efikasnost povezivanja uslovna. Ono funkcioniše kada je kapacitet dostupan i kada su pravila usklađena. Slabi kada institucionalna i tehnička ograničenja intervenišu. U tom smislu, market coupling u SEE ostaje strukturna polumera: dovoljan za poboljšanje efikasnosti u mirnim periodima, ali nedovoljan da garantuje stabilnost tokom “oluja”.
Ograničenje nije inherentno povezivanju, već njegovom opsegu. Day-ahead povezivanje samo po sebi ne može da reši volatilnost u realnom vremenu u sistemu koji dominiraju promenljive obnovljive energije. Intraday tržišta i platforme za balansiranje su ključni dodaci. U SEE, likvidnost intraday tržišta je još uvek neujednačena, a integracija balansiranja je u razvoju. Bez dubokog povezivanja intraday i balansiranja, konvergencija cena u day-ahead tržištu može se raspasti za samo nekoliko sati.
Posledice su bile vidljive tokom leta 2024. Uprkos formalnom povezivanju, ekstremni večernji skokovi cena su se dogodili u delovima SEE, pokrenuti vršnim zahtevima nakon zalaska sunca i ograničenim uvozom. Analiza je pokazala da bi potpunije korišćenje prekograničnog kapaciteta moglo ublažiti mnoge od ovih događaja, naglašavajući da povezivanje bez dostupnosti kapaciteta ostaje krhko.
Market coupling takođe interaguje sa nacionalnim politikama. Kapacitetni mehanizmi, mrežne tarife i programi podrške obnovljivim izvorima značajno variraju u SEE zemljama. Te razlike iskrivljuju cenovne signale i komplikuju prekogranične tokove. Na primer, ako jedno tržište subvencioniše dostupnost, dok drugo zavisi isključivo od cena energije, incentivi za dispatch se razlikuju. Povezivanje prenosi cene, ali ne nužno i signale za ulaganja.
Institucionalna fragmentacija dodatno slabi integraciju. Neke SEE zemlje su članice EU i pod punim obavezama dizajna tržišta, dok druge funkcionišu pod Energy Community okvirom sa tranzicionim aranžmanima. Iako je usklađivanje napredovalo, razlike u brzini implementacije, sprovođenju i regulatornoj kulturi i dalje postoje. Ovi nedostaci su najvažniji tokom stresnih perioda, kada je potrebna koordinisana akcija.
Sa aspekta dobrobiti, koristi od dubljeg povezivanja su značajne. Studije procenjuju da je sama integracija tržišta za balansiranje donela više od €1,6 milijardi koristi širom Evrope. Za SEE, slične proporcionalne koristi su dostupne ako se integracija proširi van day-ahead trgovanja na balansiranje i deljenje rezervi. Takva integracija omogućila bi fleksibilnost tamo gde je najpotrebnija, smanjujući volatilnost cena i troškove rezervi.
Politički izazov je upravljanje. Dublje povezivanje zahteva povjerenje među operatorima prenosnih sistema, harmonizaciju mrežnih kodova i spremnost na deljenje kontrole. U regionima sa jakim nacionalnim narativima oko energetske suverenosti, ovo nije trivijalno. Ipak, alternativa je stalna izloženost volatilnosti, koja na drugačiji način ugrožava suverenitet: kroz cenovne šokove i zavisnost od uvoza tokom kriza.
Gledano unapred, pitanje nije da li SEE treba da teži dubljem povezivanju, već koliko brzo i koherentno. Postepeni napredak rizikuje da region ostane u obrascu gde povezivanje funkcioniše u teoriji, ali ne i u praksi u kritičnim momentima. Ubrzano usklađivanje u izračunavanju kapaciteta, planiranju zastoja, intraday tržištima i platformama za balansiranje pruža put ka pravičnoj otpornosti.
Market coupling u SEE već je promenio način trgovanja i formiranja cena električne energije. Sledeća faza će odrediti da li će postati pravi stabilizator ili ostati delimično rešenje. Dokazi sugerišu da bez kompletiranja integracione strukture, samo povezivanje ne može obezbediti stabilnost koju sistemi sa visokim udelom obnovljivih izvora i visokom volatilnošću zahtevaju.
Pripremljeno od strane virtu.energy
