Srpski proizvođači električne energije iz vetra i sunca koji žele pristup nižim troškovima ugljenika na tržištu Evropske unije moraće da povežu svaki izvoz električne energije sa imenovanim uvoznikom u EU kroz sledljiv fizički lanac snabdevanja, prema novim smernicama Evropske komisije koje ograničavaju vrednost anonimnog trgovanja električnom energijom za potrebe usklađivanja sa CBAM-om.
Smernice daju akreditovanim verifikatorima prvu detaljnu metodologiju za proveru električne energije uvezene u okviru EU Mehanizma prekograničnog prilagođavanja ugljenika, odnosno CBAM-a, i mogle bi da ubrzaju razvoj specijalizovanih prekograničnih ugovora o kupovini električne energije između srpskih proizvođača i trgovaca, snabdevača i industrijskih potrošača iz EU.
Promovisano od strane CBAM.Clarion.Engineer
Istovremeno, smernice ukazuju na formiranje dvostrukog tržišta za srpsku električnu energiju iz obnovljivih izvora: električnu energiju iz konkretnog postrojenja, podržanu fizičkim ugovorima, satnim nominacijama i verifikovanim emisijama, i konvencionalnu električnu energiju kojom se trguje na berzi i koja se procenjuje primenom podrazumevanih vrednosti emisija EU.
Razlika je važna zato što je električna energija sama po sebi CBAM roba, klasifikovana pod carinskom oznakom CN 2716 00 00. Ona nije samo input koji se koristi za smanjenje emisija čelika, aluminijuma ili drugih proizvoda sa visokim emisijama ugljenika.
CBAM je ušao u svoju definitivnu fazu 1. januara 2026. godine, zahtevajući od uvoznika da obračunavaju emisije sadržane u električnoj energiji i drugim obuhvaćenim robama koje ulaze u EU. Električna energija je izuzeta iz opšteg izuzeća za male uvoznike do 50 tona, što znači da čak i relativno mali komercijalni tokovi električne energije mogu potpasti pod ovaj sistem.
Prema regulativi EU, uvoz električne energije se po pravilu obračunava primenom podrazumevane vrednosti emisija. Uvoznik umesto toga može koristiti stvarne emisije identifikovanog srpskog vetroparka, solarnog ili hidroenergetskog postrojenja samo kada je ispunjeno više kumulativnih uslova.
Važeća pravila zahtevaju ugovor o kupovini električne energije između srpskog proizvođača i ovlašćenog CBAM deklaranta, dokaz o prihvatljivoj fizičkoj prenosnoj ruti, proizvodno postrojenje sa emisijama koje ne prelaze 550 grama fosilnog CO₂ po kilovat-satu, čvrste nominacije prekograničnog kapaciteta i verifikaciju od strane odgovarajuće akreditovane organizacije.
Proizvodnja i nominovani uvoz električne energije moraju odgovarati istom mernom periodu, koji ne može biti duži od jednog sata. Verifikator takođe mora dobijati privremene dokaze najmanje jednom mesečno.
Za vetroparkove i solarne elektrane test emisija postrojenja trebalo bi da bude relativno jednostavan. Veći izazov predstavlja dokazivanje da se električna energija koju je određena kompanija iz EU uvezla tokom određenog sata može povezati sa proizvodnjom konkretnog srpskog postrojenja.
Nova metodologija Komisije praktično pomera centar CBAM usklađenosti za električnu energiju sa sertifikata o poreklu na samu transakciju.
Srpska garancija porekla može dokazati svojstva električne energije povezana sa obnovljivim izvorima, ali ne zamenjuje zahtevani PPA, prenosni kapacitet, satnu nominaciju i dokaze o verifikaciji. Samo vlasništvo nad sertifikatima u pravilu neće omogućiti uvozniku da primeni gotovo nulti faktor stvarnih emisija konkretnog srpskog postrojenja.
Najjača komercijalna struktura je zato fizički PPA prema kojem srpski proizvođač prodaje električnu energiju trgovcu ili snabdevaču iz EU koji je istovremeno uvoznik i ovlašćeni CBAM deklarant.
Ta kompanija može obezbediti prekogranični kapacitet, nominovati električnu energiju, sprovesti uvoz, a zatim prodati poziciju na evropskoj berzi ili isporučiti električnu energiju industrijskom potrošaču.
U potencijalnoj strukturi Srbija–Mađarska, na primer, srpski vetropark mogao bi da zaključi ugovor sa trgovcem iz EU, uskladi proizvodnju postrojenja sa prihvaćenim prekograničnim nominacijama i uveze električnu energiju pre nego što svoju poziciju proda na HUPX-u. Berza bi u tom slučaju bila mesto za dalju prodaju nakon uvoza, a ne mehanizam kojim se dokazuje poreklo srpske električne energije.
CBAM obaveza nastaje kada električna energija uđe u carinsko područje EU. Naknadna prodaja na berzi ne menja retroaktivno emisije pripisane uvozu, pod uslovom da je uvoznik već uspostavio i verifikovao zahtevani lanac od postrojenja do granice.
Promovisano od strane CBAM.Clarion.Engineer
Obrnuta struktura je znatno slabija.
Ako se električna energija iz srpskog postrojenja iz obnovljivih izvora plasira na anonimno veleprodajno tržište, a učesnik iz EU kasnije kupi ekvivalentnu količinu, kupcu će u pravilu nedostajati bilateralni odnos sa proizvođačem i dokazi specifični za konkretno postrojenje koji su potrebni za korišćenje stvarnih emisija.
Bezbedna regulatorna pretpostavka u takvom slučaju jeste da će se uvoz električne energije procenjivati primenom odgovarajuće podrazumevane vrednosti, čak i ako kupac zasebno pribavi sertifikate o obnovljivom poreklu.
Time nastaje važna razlika između prodaje verifikovane srpske električne energije na evropskoj berzi nakon uvoza i oslanjanja na berzansku kupovinu kao dokaz da je uvezena električna energija potekla od konkretnog srpskog proizvođača.
Direktna prodaja industrijskim potrošačima iz EU takođe može ispuniti uslove, ali samo ako je industrijski kupac sam uvoznik i ovlašćeni CBAM deklarant ili koristi prihvatljivog indirektnog carinskog zastupnika.
Evropska fabrika koja potpiše finansijski ili virtuelni PPA sa srpskim solarnim projektom, dok istovremeno svoju fizičku električnu energiju nastavlja da kupuje od uobičajenog dobavljača iz EU, neće automatski postati uvoznik te srpske električne energije. Finansijski ugovor može služiti za zaštitu od promena cena ili podršku razvoju obnovljivog projekta, ali ne uspostavlja fizički CBAM lanac.
Praktičniji model može uključivati snabdevača energijom iz EU koji uvozi srpsku električnu energiju i zatim je prodaje industrijskom potrošaču. U toj strukturi snabdevač preuzima CBAM obavezu, koristi verifikovanu vrednost emisija srpskog postrojenja i prenosi električnu energiju, atribute obnovljivosti i dogovorene troškove ugljenika na kupca kroz ugovor o snabdevanju.
Kupac ne postaje ovlašćeni deklarant samo zato što na kraju troši tu električnu energiju.
Posrednici stvaraju dodatnu komplikaciju. Prema trenutno važećim pravilima, električna energija kupljena preko posrednika uglavnom mora biti obuhvaćena tesno integrisanom trostranom ugovornom strukturom koja uključuje proizvođača, posrednika i ovlašćenog CBAM deklaranta.
Niz odvojenih ugovora — od srpskog proizvođača ka lokalnom trgovcu, zatim ka trgovcu iz EU i na kraju ka industrijskom potrošaču — ne predstavlja automatski kvalifikovani PPA.
Komisija je u decembru predložila izmene koje bi takve aranžmane učinile jednostavnijim, omogućavajući proverljiv ugovorni lanac kroz jednog ili više posrednika. Njena procena uticaja navela je nekoliko srpskih PPA projekata u razvoju, ukupne snage oko 0,3 GW, uz napomenu da su formalni prekogranični PPA ugovori i dalje relativno retki.
Predloženim zakonodavnim izmenama takođe bi se uklonio sadašnji zahtev za dokazivanje odsustva fizičkog zagušenja mreže između srpskog postrojenja i prenosnog sistema EU.
To bi moglo pojednostaviti izvoz preko srpskih interkonekcija sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom, posebno kada je uključeno više operatora prenosnog sistema.
Međutim, predlog uvodi potencijalno značajno ograničenje time što jasno utvrđuje da kriterijum čvrste nominacije nije ispunjen kada se prekogranični kapacitet dodeljuje implicitno kroz spajanje tržišta.
Implicitna alokacija objedinjuje električnu energiju i prenosni kapacitet u jednoj berzanskoj aukciji. Ona povećava efikasnost tržišta, ali otežava rezervisanje i praćenje kapaciteta za električnu energiju iz konkretnog proizvodnog postrojenja.
Predloženi tretman tako otvara pitanje napetosti između dublje integracije evropskog tržišta električne energije i CBAM zahteva za fizičkom sledljivošću specifičnom za proizvođača.
Savet EU usvojio je svoju pregovaračku poziciju u junu 2026. godine, dok se glasanje Evropskog parlamenta u prvom čitanju očekuje u septembru. Dok izmene ne budu usvojene i stupe na snagu, izvoznici i uvoznici moraju poštovati postojeće zahteve, uključujući test zagušenja mreže i užu PPA strukturu.
Nova metodologija za verifikatore ne menja te zakonske uslove. Ona definiše način na koji će oni biti proveravani.
Verifikator koji radi na uvozu električne energije mora biti akreditovan za grupu aktivnosti LI, koja obuhvata električnu energiju koja ulazi u carinsko područje EU. Verifikacija električne energije koja se koristi za obračun indirektnih emisija kod drugog CBAM proizvoda spada u posebnu grupu aktivnosti LII.
Verifikator za grupu LI mora sprovesti pregled pre ugovaranja, stratešku i analizu rizika, izraditi program verifikacije, testirati kontrole i podatke operatera, sprovesti aktivnosti na lokaciji kada su potrebne i dostaviti konačno mišljenje na nezavisnu internu reviziju.
Za srpska postrojenja iz obnovljivih izvora glavni rizici verovatno neće proizlaziti iz samog obračuna emisija, već iz neusaglašenosti između obračunskih brojila, SCADA podataka, PPA ugovora, trgovačkih evidencija, prava na kapacitet, TSO nominacija i alokacija prema uvoznicima.
Plan monitoringa proizvođača mora definisati granice postrojenja, merodavna brojila, sopstvenu potrošnju, neto proizvodnju, satnu sinhronizaciju, procedure za nedostatak podataka, kontrole kalibracije i raspodelu električne energije prema svakom uvozniku.
Relevantni nivo aktivnosti jeste neto količina električne energije koja napušta granicu postrojenja nakon interne potrošnje. Za svaki sat koji se potražuje, prihvatljiva CBAM količina treba da bude ograničena proverljivim preklapanjem neto proizvodnje, ugovorene PPA količine, prihvaćene nominacije, prekograničnog uvoza i alokacije prema deklarantu.
Srpski operator mora dostavljati mesečne dokaze koji verifikatoru omogućavaju da usaglasi te količine. Na kraju godine mora pripremiti poseban dodatak za svakog ovlašćenog deklaranta, identifikujući uvoznika njegovim EORI brojem i potvrđujući količinu uvezenu iz postrojenja za koju su ispunjeni uslovi za korišćenje stvarnih emisija.
Verifikator, dakle, ne potvrđuje samo da vetropark ili solarna elektrana imaju zanemarljive operativne emisije. On potvrđuje da definisana količina koju je konkretni deklarant uvezao iz tog postrojenja ispunjava kompletan zakonski lanac uslova.
Proces će se sve više odvijati kroz EU CBAM Registar. Srpski operatori mogu koristiti portal za registraciju postrojenja iz trećih zemalja, poznat kao O3CI, za registraciju svojih postrojenja, održavanje podataka o emisijama, uspostavljanje saradnje sa akreditovanim verifikatorom i razmenu verifikovanih podataka sa ovlašćenim deklarantima.
Registracija verifikatora u sistemu počinje 1. septembra 2026. godine, dok će prvi izveštaji o verifikaciji moći da budu izdati kroz Registar od januara 2027. godine.
Pristup Komisije pretvara verifikaciju električne energije u kontinuirani proces kontrole tokom cele godine, umesto godišnjeg prikupljanja dokumenata. Proizvođači koji počnu da izvoze pre nego što uspostave planove monitoringa, hijerarhiju brojila, ugovornu strukturu i kontrole nominacija rizikuju da tek nakon završetka izveštajne godine utvrde da deo ili celokupna količina njihove električne energije ne može da koristi stvarne vrednosti emisija.
Ugovorima će takođe morati da se raspodele komercijalne posledice neuspešne verifikacije. Te odredbe će verovatno obuhvatiti troškove CBAM sertifikata, primenu podrazumevane vrednosti, promene cena ugljenika, troškove verifikacije, prava na pristup podacima, atribute obnovljivosti i odgovornost za dvostruko računanje ili količine bez odgovarajućih dokaza.
Za srpske proizvođače električne energije, novi proizvod sa potencijalnom premijom zato više nije samo „zelena električna energija“. To je električna energija čija se proizvodnja, ugovor, prenos i uvoz mogu dokazati za isti sat i istog ovlašćenog deklaranta.
Za sada, najčvršći regulatorni put ostaje fizički PPA sa uvoznikom iz EU, sledljiv prekogranični kapacitet, usklađivanje proizvodnje i nominacija na satnom nivou, mesečno izveštavanje i verifikacija od strane tela akreditovanog za grupu aktivnosti LI.
Kada takva električna energija pređe granicu u okviru verifikovane uvozne strukture, može se prodati na berzi u EU ili isporučiti krajnjem kupcu. Ono što se ne može bezbedno uraditi jeste prvo kupiti anonimnu električnu energiju, a zatim naknadno pokušati da se rekonstruiše njeno srpsko poreklo iz obnovljivih izvora.
Promovisano od strane CBAM.Clarion.Engineer
