Prekogranična trgovina električnom energijom dobila je još veći značaj u jugoistočnoj Evropi tokom 23. nedelje, jer su rast potrošnje i slabija proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora energije primorali tržišta da se više oslone na regionalno balansiranje sistema. Ukupan neto uvoz električne energije u regionu porastao je za 9,1% na nedeljnom nivou, dostigavši 1,22 TWh, što potvrđuje da interkonekcije ostaju ključni element stabilnosti elektroenergetskog sistema i formiranja cena.
Rast neto uvoza zabeležen je u sedmici tokom koje je regionalna potrošnja električne energije porasla za 8,2% na 15,15 TWh, dok je proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora energije opala za 8,9%. Ovakva kombinacija dovela je do većih potreba za balansiranjem sistema. Iako su i hidroelektrane i termoelektrane povećale proizvodnju, taj rast nije bio ravnomerno raspoređen među državama. Zbog toga su prekogranični tokovi električne energije postali jedan od ključnih mehanizama prilagođavanja.
Mađarska je zabeležila najveći rast među glavnim uvoznim tržištima, pri čemu je njen neto uvoz povećan za 64,7%, na 179,75 GWh. Ovaj podatak je posebno značajan jer je Mađarska istovremeno bila jedno od skupljih tržišta u regionu, sa prosečnom nedeljnom cenom na tržištu za naredni dan od 103,15 €/MWh. Veća zavisnost od uvoza ukazuje na to da je Mađarskoj bila potrebna dodatna energija iz susednih sistema kako bi održala ravnotežu između proizvodnje i potrošnje, uprkos tome što je prosečna cena električne energije opala za 2,0% u odnosu na prethodnu nedelju.
Rumunija je povećala neto uvoz za 34,0%, dok je Hrvatska zabeležila rast od 18,5%. Obe države suočile su se sa slabijom proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije, pri čemu je Hrvatska istovremeno pretrpela značajan pad proizvodnje iz vetroelektrana uprkos snažnijoj hidroproizvodnji. Ovakva kretanja pokazuju koliko brzo pojedine zemlje mogu preći sa oslanjanja na domaću proizvodnju na zavisnost od prekograničnog snabdevanja kada proizvodnja iz obnovljivih izvora oslabi.
Italija je ostala najveći neto uvoznik električne energije u regionu, sa ukupnim neto uvozom od 950,91 GWh, iako je to bilo 14,1% manje nego prethodne nedelje. Smanjena potreba za uvozom ukazuje na poboljšanu raspoloživost domaćih proizvodnih kapaciteta, podržanu promenama u proizvodnoj strukturi i nešto nižom potrošnjom. Ipak, Italija je zadržala najvišu prosečnu cenu električne energije u regionu od 128,09 €/MWh, što pokazuje da ni manja zavisnost od uvoza nije uklonila njenu strukturnu cenovnu premiju.
Grčka je ostala neto izvoznik električne energije, sa izvozom od 169,69 GWh, iako je njen izvoz smanjen za 29,5% u odnosu na prethodnu nedelju. Položaj Grčke posebno je značajan jer je njena prosečna cena od 89,25 €/MWh bila niža od cena na većini tržišta jugoistočne Evrope. Manji grčki izvoz mogao je da umanji pritisak na snižavanje cena u susednim državama i doprinese izraženijoj fragmentaciji regionalnog tržišta.
Turska je takođe ostala neto izvoznik, ali su njeni izvozni viškovi smanjeni za 13,6%. Takav razvoj događaja bio je očekivan s obzirom na snažan rast domaće potrošnje od 31,0%. Ono što je posebno značajno jeste činjenica da je Turska uspela da zadrži status izvoznika uprkos velikom povećanju potrošnje. Snažnija proizvodnja iz hidroelektrana, veliki rast proizvodnje iz termoelektrana i povećana proizvodnja iz solarnih elektrana omogućili su očuvanje izvoznog suficita.
Mapa tokova električne energije predstavljena u izveštaju potvrđuje koliko je elektroenergetski sistem jugoistočne Evrope postao međusobno povezan. Električna energija kretala se balkanskim koridorom kroz Mađarsku, Rumuniju, Srbiju, Bugarsku, Grčku, Hrvatsku i susedna tržišta centralne Evrope. Ovakvi tokovi pokazuju da formiranje cena električne energije u regionu više nije isključivo domaće pitanje. Na cene značajno utiču raspoloživi kapaciteti interkonekcija, planirane prekogranične razmene, cenovne razlike između susednih tržišta i lokalni disbalansi između proizvodnje i potrošnje.
Za trgovce električnom energijom, podaci o tokovima nose nekoliko važnih tržišnih poruka. Prvo, tržišta koja zavise od uvoza, poput Italije, Mađarske, Rumunije i Hrvatske, ostaju izložena regionalnim nestašicama i ograničenjima na interkonekcijama. Drugo, izvoznici poput Grčke i Turske mogu uticati na formiranje cena u susednim državama, ali samo kada raspolažu dovoljnim viškovima energije i kada mrežna infrastruktura omogućava odgovarajuće tokove. Treće, promene u proizvodnji iz hidroelektrana i obnovljivih izvora energije mogu veoma brzo promeniti neto poziciju pojedine države iz nedelje u nedelju.
Položaj Italije ostaje najvažniji za analizu regionalnih cenovnih razlika. Uprkos smanjenju uvoza za 14,1%, Italija je i dalje apsorbovala gotovo 951 GWh neto uvoza i zadržala cenovnu premiju od skoro 39 €/MWh u odnosu na Grčku i približno 28 €/MWh u odnosu na Bugarsku. Time je još jednom potvrđena uloga Italije kao glavnog tržišta sa visokim cenama i ključne destinacije za jeftiniju električnu energiju iz regiona, kada kapaciteti interkonekcija to dozvoljavaju.
Rast uvoza u Mađarskoj takođe ima veliki značaj za centralni deo jugoistočne Evrope. Veća mađarska potreba za uvozom može podržati cene na susednim tržištima i uticati na tokove energije iz Rumunije, Hrvatske, Srbije, Slovačke i Austrije. Iako je cena električne energije u Mađarskoj na nedeljnom nivou blago opala, ona je ostala iznad granice od 100 €/MWh, čime se zadržala u grupi skupljih tržišta regiona.
Prekogranični tokovi električne energije usko su povezani i sa rizicima na tržištu prirodnog gasa. Ukoliko cene gasa nastave da rastu, a proizvodnja iz gasnih elektrana postane skuplja, države koje raspolažu viškovima hidroenergije, lignita ili obnovljive energije mogle bi ostvariti dodatnu izvoznu vrednost. Nasuprot tome, sistemi koji zavise od uvoza mogli bi biti izloženi većim troškovima tokom večernjih vršnih opterećenja i perioda slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora. Zbog toga će značaj interkonekcija dodatno rasti kako se bude povećavala letnja potrošnja električne energije.
Podaci za 23. nedelju pokazuju da jugoistočna Evropa još uvek nije jedinstvena cenovna zona, ali sve više funkcioniše kao jedinstveno područje za balansiranje elektroenergetskog sistema. Lokalne cene i dalje se značajno razlikuju među državama, ali upravo prekogranični tokovi određuju u kojoj meri te razlike mogu biti iskorišćene kroz trgovinu i arbitražu. Rast neto uvoza na 1,22 TWh potvrđuje da zavisnost regiona od prekogranične razmene električne energije postaje sve izraženija kako rastu potrošnja, nestabilnost proizvodnje iz obnovljivih izvora i rizici povezani sa cenama goriva.
