Prekogranični tokovi bili su jedna od ključnih odrednica trgovine električnom energijom u SEE regionu tokom 25. nedelje. Regionalni neto uvoz smanjen je za 20,4% na 1,03 TWh, ali ovaj zbirni pad prikriva znatno složeniju tržišnu strukturu. Italija je ostala dominantni neto uvoznik sa 1,12 TWh, Hrvatska je povećala neto uvoz za 26,0%, Grčka i Bugarska su produbile izvozne pozicije, dok je Srbija prešla iz neto uvoza od 107 GWh u neto izvoz od 21 GWh.
Ovo je upravo tip nedelje u kojoj prekogranični kapacitet postaje jednako važan kao i cena proizvodnje. Region je istovremeno imao zone viškova i zone premijumske potražnje. Grčka i Bugarska trgovale su po nižim prosečnim cenama, dok su Italija, Mađarska, Rumunija i Hrvatska bile značajno više. Komercijalno pitanje više nije bilo samo gde je struja najjeftinija, već da li može da se isporuči u tržišta gde je najpotrebnija u pravom satu.
Uloga Italije kao uvoznog „povlačenja“ ostala je centralna. Njena cena od 127,69 €/MWh stvarala je snažan premium u odnosu na većinu SEE tržišta. Mađarska, Rumunija i Hrvatska takođe su ušle u viši cenovni režim, čime je povećana vrednost prekogranične opcionalnosti. Pomak Srbije u neto izvoznika pokazuje da čak i tržišta sa relativno nižim cenama mogu postati dobavljači u uslovima regionalne napetosti.
Mapa tokova takođe pokazuje rastući značaj zagušenja (congestion). Cenovni spreadovi imaju smisla samo kada su interkonektori dostupni. Tržište sa niskim cenama bez izvoznog kapaciteta ostaje lokalno zatvoreno. Tržište sa umerenim cenama, ali pristupom premijum zonama, postaje komercijalno vredno. Zbog toga se SEE trgovinski diskurs sve više pomera ka satnom prenosnom kapacitetu, strategiji nominacija, izloženosti balansiranju i prihodima od zagušenja (congestion rents).
Za developere obnovljivih izvora, prekogranični tokovi direktno utiču na bankabilnost projekata. Projekat u tržištu sa čestim lokalnim viškovima može imati slabiju realizovanu cenu (capture price), osim ako nema pristup izvoznim pravcima, skladištenju ili strukturiranim ugovorima o otkupu (shaped offtake). Za industrijske potrošače, prekogranična izloženost znači da domaće cene mogu rasti čak i kada se lokalna proizvodnja poboljšava.
Nedelja 25 potvrđuje da SEE više nije skup odvojenih nacionalnih elektroenergetskih tržišta labavo povezanih povremenim tokovima. Region se sve više pretvara u integrisanu mrežu oskudice (scarcity network). Pobednici će biti oni koji mogu zajedno da čitaju cenovne spreadove, ograničenja prenosa i satne obrasce proizvodnje.
