Vrednost prekograničnog prenosnog kapaciteta u Jugoistočnoj Evropi sve više raste, jer sve šire cenovne razlike naglašavaju značaj fizičkog toka električne energije. Nedelja 25 to je jasno pokazala, uz značajne razlike u cenama između regionalnih tržišta: Turska na €16,66/MWh, Grčka na €85,50/MWh, Srbija na €85,73/MWh, Bugarska na €87,58/MWh, Hrvatska na €102,36/MWh, Rumunija na €104,84/MWh, Mađarska na €109,16/MWh i Italija na €127,69/MWh. Ove cenovne razlike predstavljaju potencijalnu vrednost samo u slučaju kada postoji dovoljan prenosni kapacitet da se električna energija fizički prenese između tržišta.
Ovo okruženje jača argument za uvođenje indikatora premije prekogranične zagušenosti (cross-border congestion premium) kao redovnog tržišnog pokazatelja. Takav indikator bi prevazišao jednostavne cenovne razlike i obuhvatio stvarnu ekonomsku vrednost pristupa interkonektorima između niže i više cenovnih zona. On bi uključivao ne samo samu razliku u ceni, već i raspoloživ prenosni kapacitet, ograničenja zagušenja, gubitke, zahteve za nominaciju i rizik balansiranja, koji zajedno određuju da li se teorijska arbitraža može realizovati u praksi.
Jedan od najvažnijih regionalnih koridora je Srbija–Mađarska, gde je u Nedelji 25 razlika u ceni od €23,43/MWh stvorila jasne podsticaje za prekogranične tokove. Koridor Bugarska–Rumunija takođe ostaje veoma značajan, jer odražava relativno niže cene u Bugarskoj i rastuću volatilnost rumunskog tržišta. Na jugu, veza Grčka–Bugarska ima važnu balansnu ulogu, dok je pravac Hrvatska–Slovenija–Italija posebno bitan jer Italija ostaje glavni regionalni „sink“ za visoke cene.
U narednom periodu očekuje se rast vrednosti zagušenja tokom letnje sezone. Visoka solarna proizvodnja tokom dana može dovesti do lokalnih viškova, dok večernji pikovi potrošnje i dalje stvaraju uslove oskudice u drugim delovima sistema. Ova razlika povećava značaj fleksibilnog pristupa prenosnim kapacitetima, preciznog raspoređivanja i efikasnih strategija nominacije kako bi se iskoristila prekogranična vrednost.
Za proizvođače iz obnovljivih izvora, rastući rizik zagušenja može smanjiti ostvarenu cenu energije (capture price) u zonama iza ograničenih mrežnih čvorova, čak i u periodima visoke proizvodnje. Za trgovce, zagušenja otvaraju dodatne slojeve opcionalnosti i arbitražnih prilika. Za industrijske potrošače, ograničenja prenosa mogu preneti visoke regionalne cene u domaće troškove nabavke, čak i kada lokalni uslovi snabdevanja deluju stabilno.
Iako se Jugoistočna Evropa kreće ka dubljoj tržišnoj integraciji, napredak je i dalje neujednačen. Upravo ta neujednačenost stvara trajnu premiju zagušenja, koja oblikuje i trgovinske prilike i strukturu formiranja cena u celom regionu.
