Bugarski sud potvrdio je ekološku kaznu od 154.000 evra protiv termoelektrane Bobov Dol nakon što je utvrdio da je postrojenje prekršilo više uslova iz svoje integrisane ekološke dozvole.
Regionalni sud u Dupnici potvrdio je da je Regionalna inspekcija za životnu sredinu i vode iz Sofije postupila u skladu sa zakonom kada je izrekla kaznu na osnovu bugarskog Zakona o zaštiti životne sredine. Predmet se odnosio na propuste u radu sistema za kontrolu emisija i nekontrolisano ispuštanje dimnih gasova.
Prekršaji su utvrđeni tokom nenajavljene inspekcije 23. septembra 2025. godine, pokrenute nakon pritužbi stanovnika koji žive u blizini elektrane. Inspektori su utvrdili da su emisije iz jednog kotla zaobišle sisteme za prečišćavanje gasova i odsumporavanje dimnih gasova (FGD), nakon čega su direktno ispuštene u atmosferu.
Automatska merna stanica u Golemom Selu, udaljenom oko 700 metara od elektrane, zabeležila je koncentracije sumpor-dioksida iznad dozvoljene granice tokom dva uzastopna sata. Inspektori su takođe prijavili jak miris sumpora u okolini postrojenja.
Utvrđeni prekršaji obuhvatali su više operativnih zahteva, uključujući kontrolisano ispuštanje dimnih gasova, sprečavanje prekoračenja graničnih vrednosti zagađenja vazduha i ograničavanje neprijatnih mirisa izvan kruga elektrane. Sud je odbio zahtev operatera za ukidanje ili smanjenje kazne, zaključivši da se prekršaji ne mogu smatrati manjim, jer su imali posledice po zaštitu životne sredine i javno zdravlje.
Sudije su takođe ocenile da tokom postupka nije bilo značajnih proceduralnih propusta. Prilikom procene proporcionalnosti kazne uzeli su u obzir ozbiljnost incidenta, ali i istoriju sličnih prekršaja koje je elektrana ranije počinila.
Ova presuda usledila je nakon odvojene odluke donete ranije u julu, kada je isti sud potvrdio još jednu ekološku kaznu veću od 100.000 evra protiv termoelektrane Bobov Dol. Tokom prvih 11 meseci 2025. godine, inspektori su protiv ovog postrojenja izdali 17 zapisnika o utvrđenim prekršajima.
Regulatorni pritisak tako je prevazišao okvire pojedinačnih novčanih kazni. Ministarstvo životne sredine i voda Bugarske u maju je naložilo delimičnu obustavu rada elektrane nakon što su ponovljene inspekcije utvrdile kontinuirana kršenja uslova iz integrisane dozvole, uključujući neovlašćeno ispuštanje otpadnih gasova. Ministarstvo je potom potvrdilo da će ograničenja ostati na snazi dok operater ne dokaže potpunu usklađenost sa propisima.
Za Bobov Dol finansijski rizik više nije ograničen samo na nominalni iznos novčanih kazni. Delimična ograničenja rada smanjuju raspoloživi proizvodni kapacitet, dok ponovljeni postupci regulatora mogu povećati troškove održavanja, osiguranja i otežati obezbeđivanje finansiranja za modernizaciju postrojenja.
Neusklađenost sa ekološkim propisima može takođe ugroziti prihode u periodima kada bi stare termoelektrane na ugalj inače ostvarivale najveću zaradu zahvaljujući visokim regionalnim cenama električne energije. Blok koji nije dostupan tokom večernjih perioda nestašice gubi ne samo baznu proizvodnju, već i najprofitabilnije sate trgovanja električnom energijom.
Odluka suda dodatno potvrđuje sve direktniju vezu između sistema zaštite životne sredine i finansijske održivosti termoelektrana. Sistemi za odsumporavanje dimnih gasova, kontinuirani monitoring emisija, operativne procedure i evidencija održavanja više nisu sporedna pitanja usklađenosti sa propisima. Oni određuju da li elektrana može zakonito da radi, da li se njena proizvodnja može ugovarati i da li finansijske institucije mogu računati na stabilne buduće novčane tokove.
Bugarska i dalje koristi proizvodnju električne energije iz uglja kako bi očuvala sigurnost elektroenergetskog sistema, posebno tokom zimskih vršnih opterećenja i perioda niske proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Međutim, ta uloga ne štiti operatere od regulatornih mera. Ponavljani prekršaji termoelektrane Bobov Dol pokazuju da elektrane na ugalj koje nisu u stanju da održavaju ispravne sisteme za kontrolu emisija trpe sve veći operativni i regulatorni rizik.
