Prekogranični tokovi električne energije u jugoistočnoj Evropi značajno su se zategli tokom 27. nedelje, jer je regionalni neto uvoz naglo povećan, što odražava veću potražnju, slabiju proizvodnju iz obnovljivih izvora i rastuću zavisnost od uvozne električne energije na nekoliko ključnih tržišta.
Ukupan neto uvoz električne energije u jugoistočnoj Evropi povećan je za 28,2% na nedeljnom nivou, sa 972 GWh na 1,25 TWh. Rast uvoza ukazuje na veću potrebu za eksternim izvorima snabdevanja širom regiona, jer su veća potrošnja i niža proizvodnja iz obnovljivih izvora smanjile dostupnost domaće proizvodnje.
Mađarska je zabeležila najveći rast uvozne potražnje, sa povećanjem neto uvoza od čak 157,9%, na 202 GWh. Rumunija je sledila sa rastom od 44,8%, na 194 GWh, dok je Srbija prešla sa gotovo neutralne neto uvozne pozicije od 7 GWh u 26. nedelji na 90 GWh u 27. nedelji, što potvrđuje veću zavisnost od regionalnih tržišta električne energije.
Ove tri zemlje istovremeno su bile među najskupljim tržištima električne energije u jugoistočnoj Evropi tokom posmatranog perioda. Prosečne cene električne energije za dan unapred dostigle su 164,31 EUR/MWh u Rumuniji, 162,04 EUR/MWh u Mađarskoj i 139,93 EUR/MWh u Srbiji. Rast uvozne potražnje na već skupim tržištima dodatno podržava više nivoe cena, posebno u situacijama kada je raspoloživost viškova električne energije iz susednih zemalja ograničena.
Istovremeno, glavne izvozne zemlje u regionu isporučivale su manje električne energije prema susednim tržištima. Grčka, Bugarska i Turska ostale su neto izvoznici, ali su njihovi izvozni viškovi tokom nedelje smanjeni. Neto izvoz Grčke pao je sa 254 GWh na 115 GWh, što predstavlja pad od 54,7%, dok su i Bugarska i Turska zabeležile smanjenje izvoznih suficita.
Promene u obrascu prekograničnih tokova imaju važne posledice za trgovanje električnom energijom. Nastavak rasta uvozne potražnje u Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji, u kombinaciji sa manjom raspoloživošću izvozne energije iz susednih zemalja, mogao bi da održi povišene regionalne cenovne premije. Sa druge strane, veća proizvodnja u izvoznim tržištima ili slabija regionalna potražnja mogli bi da smanje zavisnost od uvoza i dovedu do sužavanja cenovnih razlika.
Praćenje prekograničnih tokova električne energije zato bi trebalo da ostane jedan od ključnih elemenata svakodnevne tržišne analize, zajedno sa kretanjem veleprodajnih cena i proizvodnih kapaciteta. Trgovci bi trebalo da obrate pažnju ne samo na obim uvoza, već i na promene pravca tokova, raspoloživost izvoznog kapaciteta i to da li se uvozna potražnja povećava tokom večernjih vršnih sati, kada su regionalni uslovi snabdevanja najzategnutiji.
Tržišni pogled: Prekogranični tokovi i dalje potvrđuju zategnuto tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi. Mađarska, Rumunija i Srbija ostaju glavna tržišta vođena uvoznom potrebom, dok će razvoj situacije u Grčkoj, Bugarskoj i Turskoj biti ključan za procenu da li će se regionalni uslovi snabdevanja dodatno pogoršati ili početi da se stabilizuju.
