Problem cena električne energije u Jugoistočnoj Evropi često se objašnjava kroz proizvodnju: previše uglja, nedovoljno obnovljivih izvora, prevelika zavisnost od gasa ili nedovoljni kapaciteti za skladištenje energije. Ova objašnjenja su delimično tačna, ali nisu potpuna. Jednako važan faktor predstavlja i elektroenergetska mreža.
Na tržištima električne energije razlike u cenama često su vidljivi simptom nevidljivih ograničenja. Ako jeftina električna energija ne može da stigne do oblasti sa visokim cenama, tržišta se razdvajaju. Ako su prekogranični interkonektori zagušeni ili je ograničen prekogranični prenosni kapacitet, regionalni pritisci na sistem ne mogu se efikasno ublažiti. Upravo to se dešava u Jugoistočnoj Evropi.
Agencija Evropske unije za saradnju energetskih regulatora (ACER) utvrdila je da bi efikasnije korišćenje dostupnih mrežnih kapaciteta između Jugoistočne Evrope i ostatka Evropske unije moglo da ublaži sistemske pritiske tokom cenovnih skokova u 2024. godini. Agencija je takođe konstatovala da je razlika u cenama između Jugoistočne i Centralne Evrope opstajala tokom 2025. godine i početkom 2026. godine, što ukazuje na dublje strukturne probleme.
Ovo je ključna tačka. Cenovni skokovi nisu uvek posledica nedostatka ukupne proizvodnje. Oni mogu nastati i zbog nemogućnosti da se električna energija prenese preko granica u pravom trenutku. Region može biti okružen jeftinijom energijom, a ipak imati visoke cene ukoliko mrežni kapaciteti nisu dostupni.
Zbog toga je raspodela prekograničnih kapaciteta postala centralno tržišno pitanje. ACER je preporučio završetak implementacije minimalnog zahteva Evropske unije od 70% dostupnog prekograničnog kapaciteta u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, dalje povezivanje tržišta (market coupling) sa državama koje nisu članice EU, kao i širu primenu metodologije proračuna i alokacije kapaciteta zasnovane na tokovima (flow-based) u regionu.
Pravilo od 70% je važno jer ima za cilj da obezbedi da se deo prenosnog kapaciteta uvek stavlja na raspolaganje za prekograničnu trgovinu električnom energijom, umesto da bude prekomerno rezervisan za unutrašnja mrežna ograničenja. U regionu poput Jugoistočne Evrope, gde se potrošnja, proizvodnja iz obnovljivih izvora i hidrološki uslovi brzo menjaju, pristup prekograničnim kapacitetima je ključan za konvergenciju cena.
Market coupling predstavlja drugi deo problema. Države članice Evropske unije učestvuju u sve integrisanijim dnevnim i unutardnevnim tržištima, dok tržišta Zapadnog Balkana još uvek napreduju ka punoj integraciji. Paket za integraciju električne energije Energetske zajednice osmišljen je da omogući državama ugovornicama povezivanje sa jedinstvenim evropskim tržištem električne energije.
Sve dok ta integracija ne bude u potpunosti sprovedena, tržište ostaje fragmentisano. Trgovci se suočavaju sa većim trenjem u transakcijama. Prekogranični tokovi električne energije ne reaguju uvek efikasno na razlike u cenama. Izvoznici obnovljive energije se suočavaju sa većom kompleksnošću. Na kraju, troškove neefikasnosti snose potrošači.
Prelazak Evropske unije na trgovanje u intervalima od 15 minuta na dnevnom tržištu, od 30. septembra 2025. godine, uvodi dodatni nivo složenosti. Preciznije cene pomažu da se realnije odrazi stanje sistema, posebno u uslovima velikog udela promenljivih obnovljivih izvora energije. Međutim, za Jugoistočnu Evropu korist od granularnijih cena zavisi od mogućnosti da se električna energija prenosi kroz prostor i vreme. Intervali od 15 minuta mogu da otkriju problem, ali ne rešavaju sami po sebi zagušenje mreže.
Usko grlo u mreži utiče i na razvoj obnovljivih izvora energije. Solarni i vetro projekti mogu se relativno brzo izgraditi, ali proširenje prenosne infrastrukture traje znatno duže. Ako se proizvodni kapaciteti priključuju brže nego što se mreža razvija, sistem se suočava sa ograničenjem proizvodnje (curtailment), zagušenjima i nižom cenom preuzimanja energije.
Zbog toga ulaganja u mrežu treba posmatrati kao deo energetske tranzicije. Dalekovodi, trafostanice, digitalni sistemi upravljanja, dinamičko ocenjivanje kapaciteta vodova, fazno pomerajući transformatori i bolja koordinacija isključenja nisu sporedna infrastruktura. Oni predstavljaju osnovu koja omogućava da obnovljiva električna energija postane upotrebljiva električna energija.
Za investitore, poruka je jasna: potrebno je analizirati mrežu jednako pažljivo kao i resursni potencijal. Najbolje sunčevo zračenje ili vetar nisu dovoljni ako je priključna tačka mreže ograničena. Najbolji ugovor o kupovini električne energije (PPA) nije dovoljan ako rizik ograničenja proizvodnje nije adekvatno raspoređen. Najbolja trgovačka strategija nije dovoljna ako prekogranični kapacitet nije dostupan.
Za donosioce odluka poruka je jednako jasna. Jugoistočna Evropa ne može rešiti volatilnost cena samo investiranjem u proizvodne kapacitete. Potrebna su ulaganja u prenosnu mrežu, povezivanje tržišta, bolji obračun kapaciteta, skladištenje energije i veću fleksibilnost potrošnje.
Mreža jeste tržište. Kada je mreža ograničena, cene se razdvajaju. Kada se cene razdvajaju, potrošači plaćaju više, investitori postaju oprezniji, a sistemska nestabilnost raste.
Zbog toga sledeća faza reforme tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi mora biti istovremeno fizička i institucionalna: izgraditi više mreže i efikasnije koristiti postojeću mrežu.
Pripremljeno od strane virtu.energy
