Proizvodnja električne energije u Bugarskoj značajno je porasla tokom prvih sedam i po meseci 2026. godine, uz podršku veće proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, uprkos padu proizvodnje iz konvencionalnih baznih proizvodnih kapaciteta.
Proizvodnja električne energije od 1. januara do 16. avgusta dostigla je 27,86 TWh, što predstavlja rast od 8,34% na godišnjem nivou, prema podacima bugarskog operatora prenosnog sistema ESO.
Domaća potrošnja električne energije takođe je porasla, za 6,91%, na 25,78 TWh u istom periodu. Proizvodnja je, međutim, i dalje bila veća od potrošnje, pa je Bugarska ostvarila neto izvoz električne energije od približno 2,07 TWh.
Taj višak i dalje podržava poziciju Bugarske kao jednog od značajnijih izvoznika električne energije u jugoistočnoj Evropi, posebno u periodima kada susednim tržištima treba dodatna bazna ili dnevna proizvodnja.
Struktura proizvodnje se, međutim, menja. Termoelektrane na ugalj i nuklearne elektrane zajedno su proizvele 17,32 TWh, što je pad od 6% u odnosu na isti period 2025. godine.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora energije kretala se u suprotnom smeru. Proizvodnja iz obnovljivih izvora priključenih na prenosnu mrežu porasla je za 18,25%, na 3.109,2 GWh, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora priključenih na distributivne mreže povećana za 7,17%, na 2.853,8 GWh.
Podaci ukazuju na tržište Bugarske u kojem se rast ukupne proizvodnje sve više oslanja na obnovljive kapacitete, a ne na dodatnu proizvodnju iz konvencionalnih baznih elektrana. To menja ne samo godišnju strukturu proizvodnje, već i profil elektroenergetskog sistema tokom pojedinačnih sati.
Veća proizvodnja iz solarnih elektrana posebno može da poveća izvozni potencijal tokom dana, istovremeno povećavajući potrebu za dispečabilnim kapacitetima, skladištenjem energije i prekograničnom trgovinom tokom večernjeg perioda povećanja potrošnje nakon zalaska sunca. Značajan bugarski nuklearni kapacitet ostaje važan stabilizacioni element u toj tranziciji, jer obezbeđuje veliku količinu relativno predvidive bazne proizvodnje uz sve veći udeo varijabilnih obnovljivih izvora energije.
Neto izvoz od 2,07 TWh, ostvaren do sredine avgusta, pokazuje da rast domaće potrošnje za sada nije eliminisao višak električne energije raspoloživ za regionalno tržište. Održivost te pozicije sve će više zavisiti od raspoloživosti obnovljivih izvora, proizvodnje nuklearnih elektrana, hidroloških uslova i režima rada termoelektrana na ugalj, kako se struktura bugarskog proizvodnog portfolija nastavlja menjati.
