Proizvodnja iz termoelektrana širom Jugoistočne Evrope opala je tokom kalendarske nedelje 13, pri čemu je proizvodnja iz gasnih elektrana zabeležila najizraženiji pad, usled povećanja proizvodnje iz obnovljivih izvora i hidroenergije.
Ukupna termo proizvodnja smanjena je za 7,24%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana pala za 12,78%. Ovo odražava istiskivanje marginalnih gasnih jedinica u periodima bolje raspoloživosti obnovljivih izvora i niže potrošnje na pojedinim tržištima.
Italija je zabeležila najveći pad, sa smanjenjem termo proizvodnje od 24,75%, uz pad proizvodnje iz gasa veći od 26%. Mađarska je takođe imala značajan pad od 24,58%, dok je Srbija zabeležila oštar pad od 48,71%, pre svega zbog smanjene proizvodnje iz lignita.
Pad proizvodnje iz gasnih elektrana posebno je značajan, imajući u vidu ulogu gasa kao marginalnog energenta koji određuje cenu na većini SEE tržišta. Kada proizvodnja iz obnovljivih izvora i hidroenergije raste, gasne elektrane se potiskuju iz merit order-a, što dovodi do nižeg ukupnog nivoa proizvodnje.
Međutim, proizvodnja iz uglja i lignita ostala je uglavnom stabilna, uz minimalan pad od 0,66%. Ovo ukazuje da ovi izvori i dalje obezbeđuju bazni nivo snabdevanja, posebno u zemljama sa značajnim domaćim rezervama uglja.
Na pojedinim tržištima termo proizvodnja kretala se u suprotnom smeru. Bugarska i Turska zabeležile su rast, pri čemu je Turska imala snažno povećanje i u proizvodnji iz uglja i iz gasa, u skladu sa rastom potrošnje električne energije.
Podaci naglašavaju tranzicionu prirodu elektroenergetskih sistema u SEE regionu. Iako obnovljivi izvori sve više potiskuju gas u određenim periodima, termo proizvodnja — posebno iz uglja — i dalje ostaje ključna komponenta energetskog miksa.
Sa aspekta cena, smanjenje proizvodnje iz gasnih elektrana doprinelo je umerenom padu cena tokom nedelje. Ipak, kako gas ostaje marginalni energent u periodima vršnog opterećenja, njegov uticaj na formiranje cena i dalje je dominantan.
