Hrvatska je u maju 2026. godine proizvela 902 GWh neto električne energije, pri čemu su hidroelektrane, vetroelektrane i solarne elektrane učestvovale sa gotovo 90% prijavljene domaće proizvodnje. Ipak, elektroenergetski sistem je i dalje u velikoj meri zavisio od uvoza električne energije.
Podaci koje je objavio Državni zavod za statistiku Hrvatske pokazuju da su hidroelektrane proizvele 330 GWh, odnosno 36,6% ukupne neto proizvodnje. Vetrolektrane su proizvele 274 GWh, ili 30,4%, dok su solarne elektrane proizvele 201 GWh, što odgovara udelu od 22,3%. Termoelektrane su proizvele svega 21 GWh, odnosno 2,3%.
U objavljenom poređenju navodi se da je proizvodnja bila 17% niža nego u maju 2025. godine, kada je iznosila 981 GWh. Međutim, dve apsolutne vrednosti ukazuju na pad od približno 8%, što znači da procentualno poređenje i objavljeni podaci o obimu proizvodnje nisu u potpunosti usklađeni. Apsolutne vrednosti proizvodnje predstavljaju jasniju osnovu za procenu elektroenergetskog bilansa.
Hrvatska je tokom meseca uvezla 1.174 GWh električne energije, što je 3% manje nego godinu dana ranije, kada je uvoz iznosio 1.210 GWh. Izvoz je pao znatno snažnije, za 15,5%, sa 721 GWh na 609 GWh. Neto uvoz je stoga dostigao 565 GWh, što odgovara više od 62% domaće neto proizvodnje.
Struktura proizvodnje pokazuje brz rast obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj, ali istovremeno izlaže sistem hidrološkim uslovima, stanju vetra i promenama solarne proizvodnje tokom dana. Domaća proizvodnja iz obnovljivih izvora može ukupno biti visoka, dok zemlja istovremeno nastavlja da uvozi električnu energiju tokom večernjih sati ili perioda niske proizvodnje.
Statistika ugljovodonika pokazala je mešovitu sliku. Hrvatska je proizvela 60 miliona kubnih metara prirodnog gasa, što je nepromenjeno u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz povećan za 1,5%, na 277 miliona kubnih metara. Domaća proizvodnja sirove nafte ostala je na 39.000 tona. Proizvodnja naftnih derivata povećana je sa 316.000 tona na 365.000 tona, odnosno za približno 15,5%.
Kombinacija stagnacije domaće proizvodnje gasa i povećanog uvoza dodatno naglašava značaj novih istraživanja i bušenja na moru, kao i regionalne gasne infrastrukture. U elektroenergetskom sektoru, rastuća flota vetroelektrana i solarnih elektrana u Hrvatskoj smanjuje ugljenični intenzitet domaće proizvodnje, ali se zemlja i dalje oslanja na uvoz kako bi uskladila promenljivu proizvodnju iz obnovljivih izvora sa potrošnjom električne energije po satima.
