Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije (VRE) povećana je širom Jugoistočne Evrope tokom 26. nedelje (22–28. jun 2026.), ali je regionalno poboljšanje prikrilo značajne razlike između pojedinačnih tržišta. Ukupna VRE proizvodnja porasla je za 11,7% na nedeljnom nivou, na 4,27 TWh, gotovo u potpunosti zahvaljujući snažnom oporavku proizvodnje iz vetroelektrana, koja je povećana za 32,4%, odnosno za dodatnih 457 GWh u regionalnom proizvodnom miksu. Istovremeno, proizvodnja iz solarnih elektrana ostala je uglavnom stabilna, uz blagi pad od 0,4%. Iako je ukupna proizvodnja iz obnovljivih izvora poboljšana, rast nije bio ravnomerno raspoređen i nije se uvek pojavio na tržištima koja su bila pod najvećim cenovnim pritiskom.
Turska je bila najveći doprinos regionalnom rastu proizvodnje iz obnovljivih izvora, zahvaljujući značajnom povećanju proizvodnje iz vetra. Proizvodnja vetroelektrana u zemlji povećana je za 43,8%, što je dovelo do rasta ukupne VRE proizvodnje od 36,9% u odnosu na prethodnu nedelju. Grčka je takođe zabeležila snažan oporavak proizvodnje iz vetra, sa rastom od 57,5%, čime je više nego nadoknađen pad solarne proizvodnje od 5,6%. Nasuprot tome, Mađarska i Bugarska imale su veću podršku od povećane solarne proizvodnje, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora u Rumuniji tokom nedelje ostala uglavnom stabilna.
Međutim, poboljšanje proizvodnje iz obnovljivih izvora nije bilo vidljivo na svim ključnim tržištima. Hrvatska je zabeležila pad VRE proizvodnje od 25,4%, prvenstveno zbog slabijih uslova za proizvodnju iz vetra. Italija je takođe imala nižu proizvodnju iz obnovljivih izvora, pri čemu je proizvodnja vetroelektrana smanjena za 10,1%, a solarnih elektrana za 5,2%. Ovi podaci bili su posebno značajni jer su obe zemlje tokom nedelje bile među najskupljim tržištima električne energije u regionu, sa prosečnom cenom od 139,09 €/MWh u Hrvatskoj i 144,67 €/MWh u Italiji. Podaci pokazuju da snažna proizvodnja obnovljive energije na regionalnom nivou ne mora nužno sprečiti lokalno zatezanje tržišta kada proizvodnja oslabi upravo u područjima sa visokom potražnjom.
Ovo ukazuje na jedan od ključnih izazova integracije obnovljivih izvora energije u Jugoistočnoj Evropi: regionalni proseci mogu prikriti lokalne rizike od nedostatka električne energije. Snažni vetrovi u Turskoj i Grčkoj ne donose automatski korist tržištima poput Hrvatske ili Italije, gde slabija proizvodnja iz obnovljivih izvora može povećati oslanjanje na termoelektrane i uvoz. Za trgovce, elektroprivrede i velike potrošače, prognoze proizvodnje iz obnovljivih izvora po državama i po satima postaju sve važnije, jer tržišne uslove sve više određuje gde i kada je obnovljiva energija dostupna.
Promena odnosa između proizvodnje iz vetra i sunca takođe postaje jedan od ključnih faktora koji utiču na tržišne performanse. Solarna energija pruža značajnu podršku tokom dnevnih sati, ali ima ograničen uticaj na večernji vrh potrošnje, kada potražnja za električnom energijom ostaje visoka nakon pada solarne proizvodnje. Vetroenergija može imati veću tržišnu vrednost tokom večernjih i noćnih sati, ali njena promenljivost stvara dodatne izazove za balansiranje sistema, posebno u manjim i slabije povezanim elektroenergetskim mrežama. Rezultati Hrvatske u 26. nedelji pokazali su kako slabija dostupnost vetra može doprineti zatezanju tržišta čak i kada se drugi obnovljivi izvori poboljšavaju.
Za investitore u obnovljive izvore energije, najnoviji podaci potvrđuju da se vrednost projekta više ne može procenjivati samo kroz instalirani kapacitet. Tržišni prihodi sve više zavise od vremena proizvodnje, lokacije projekta, ograničenja mreže, troškova balansiranja i povezanosti sa periodima visoke tržišne vrednosti električne energije. Vetropark koji proizvodi tokom večernjih sati visoke potražnje može ostvariti značajno veću tržišnu vrednost od solarnog projekta koji uglavnom proizvodi tokom perioda nižih cena u podne. Istovremeno, hibridni projekti obnovljivih izvora sa baterijskim skladištenjem energije mogu obezbediti veću fleksibilnost i povećati potencijal prihoda.
26. nedelja pokazala je da obnovljivi izvori već imaju značajan uticaj na tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi, ali da taj uticaj postaje sve složeniji. Ključni izazov više nije samo izgradnja novih obnovljivih kapaciteta, već obezbeđivanje da proizvodnja iz obnovljivih izvora bude dostupna u pravom trenutku i na pravim lokacijama kako bi se smanjio pritisak na sistem i zamenila fleksibilnost konvencionalnih izvora energije.
